Činjenica da je neko iz aparata, koji treba da štiti građane, prisluškivao čoveka koga su ti isti građani rekordnom podrškom izabrali, a neke od osumnjičenih je, na kraju, i "izmislio" lično predsednik Vučić, nažalost, tragedija je srpskog društva koja se ponavlja po ko zna koji put
Nema sumnje da je došlo do bujanja ličnih ambicija mnogih pojedinaca, bez obzira na to jesu li ministri ili niži funkcioneri. Čovek se lako pogubi i od kompleksa veličine, koji vam hrane raznorazni interesni krugovi zbog svojih loših namera, kreću da se stvaraju lažne slike o sebi, koje na kraju pređu u devijaciju i zamisao da bi svako od njih mogao da vodi zemlju ili da bude novi lider. To se, nažalost, nikada neće ostvariti, jer narod bira, a ne strane službe i lažni carevi poput Šćepana Malog.
Ovim rečima ministar poljoprivrede i potpredsednik Vlade Srbije Branislav Nedimović u intervjuu za Kurir komentariše navode pojedinih naprednjaka da u SNS ima onih koji misle da su jači od lidera te stranke Aleksandra Vučića, te da su u zaveri protiv predsednika Srbije i neki ministri iz SNS.
Najavljeno je da će se u SNS desiti značajne promene na skupštini stranke. Da li je potrebno provetravanje u redovima SNS?
- To je, kako narod kaže, lekovito. Svakom sistemu je potrebno osvežavanje. I telefon morate na svakih nekoliko meseci da apdejtujete, novi softver da instalirate, a ne da promenite ljude koji su daleko manje otporni na "kvarove".
U pojedine afere koje su otkrivene poslednjih meseci - među kojima je svakako najveća prisluškivanje predsednika - upleteni su i viđeniji funkcioneri SNS, poput Dijane Hrkalović i Slaviše Kokeze. Kako se na to gleda unutar stranke?
- Nisu tu bitna imena. Sama činjenica da je neko iz aparata, koji treba da štiti građane, prisluškivao - iz ko zna kakvih crnih namera - čoveka koga su ti isti građani rekordnom podrškom izabrali, a neke od osumnjičenih je na kraju i "izmislio" lično predsednik Vučić, nažalost, tragedija je srpskog društva koja se ponavlja po ko zna koji put. Ne treba mnogo u prošlost da se vraćamo da bismo se setili sličnih primera. Stranka će svoje svakako reći, ali tu, pre svega, nadležne institucije treba do kraja i bez presedana da odrade svoj posao, kako bi tačno znali ko i kakvu odgovornost ima u svemu.
Predsednik Vučić je nekoliko puta iznosio kritike na račun Vlade. Na primer, rekao je da tokom vikenda tek nekoliko ministara radi i ide na teren. Kako ste vi to doživeli? Je li predsednik u pravu?
- Normalan čovek se uvek preispituje... Tako i ja reagujem na kritike koje Vladi uputi predsednik. Sve što ne valja, menjam. Logično je da kada neko, uz enormne napore, obezbeđuje ogromne investicije i uspeva da ubedi kompanije svetskog ranga da - od svih zemalja sveta - ulože novac baš u Srbiju, da onda ljudi koji rade za tu istu zemlju bar potroše novac, kad već ne moraju da brinu kako da ga stvore.
Kako sektor poljoprivrede prolazi u pandemiji koronavirusa? Kolika je šteta dosad? Mogu li poljoprivrednici da računaju na pomoć države?
- Pandemija nam je svima zagorčala život. Ipak, poljoprivreda je prošle godine bila "zlatni dečko" srpske privrede i dobar adut za očuvanje ukupnog BDP države u krizi kakvu svet ne pamti. Izvoz je porastao 50 odsto za samo dve godine i iznosio neverovatne 4,2 milijarde dolara. Cene žitarice i voća su na ozbiljno visokom nivou. Naravno, postoji i nekoliko vrsta proizvođača koji nisu prošli dobro, jer su turizam i ugostiteljstvo kao njihova glavna platforma za prodaju doživeli totalni kolaps. Zbog toga smo prošle godine isplatili više milijardi dinara pomoći direktno na račune poljoprivrednika. Ove godine, na primer, proizvođačima krompira pomažemo povezivanjem s velikim trgovinskim lancima. Otkup ide dobro i svakako će se nastaviti, kako bi i oni ovu kovid krizu podneli lakše.
Bili ste u zvaničnoj poseti Abu Dabiju s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, imali ste više razgovora u vezi s poljoprivredom... Šta je od toga najznačajnije za Srbiju?
- Zaboravili ste Bahrein. Kompletan Golfski zaliv za Srbiju i njenu poljoprivredu može da znači odskočnu dasku za, kako ja to često kažem, novi nivo igrice. Svakome je jasno da govorimo o tržištu koje ima najpotentniju kupovnu moć. Takva mesta su raj za svakog dobrog proizvođača hrane, jer se za nju plaća "suvim zlatom". Dve su ključne vesti iz tih poseta. Prva je najava ozbiljnih investicija u sektor prerade hrane u Srbiji, što je najbolja moguća vrsta investiranja u agraru, jer znači prelazak sa običnih auto-trka na takmičenje u Formuli 1. Druga je, kao šlag na torti, da Ujedinjeni Arapski Emirati žele da budu platforma za izvoz srpske hrane - kako na Bliskom istoku, tako i na Dalekom istoku.
Šta mi možemo od poljoprivrednih proizvoda da ponudimo Emiratima? Šta oni najviše vole iz Srbije?
- To je, svakako, meso i voće. Bilo da je reč o junećem i jagnjećem mesu ili o jabukama, malinama i borovnicama. Srbija proizvodi vrhunski kvalitet i za njega će sigurno biti ozbiljne potražnje. Tako je bio slučaj i s jabukama, koje su pre samo nekoliko meseci počele da se izvoze u Indiju. Samo ću reći da su sve raspoložive količine jabuka, sorti koje oni traže, prodate i izvezene već u prva tri meseca ove godine. To je još jedan dokaz da je otvaranje novih tržišta na kome insistiram otkako sam preuzeo resor, sada već davne 2016. godine, zapravo uslov bez koga se ne može.
Kurir.rs/Silvija Slamnig