U produkciji moskovskog "Teatrona" nedavno je u Moskvi premijerno prikazan dokumentarni film "Svet bez granica Jevgenija Jevtušenka" poznatog ruskog režisera Aleksandra Jakova, koji je s Darjom Sidorovom i koscenarista ovog ostvarenja.
Snimanje ove filmske priče o jednom od najvećih ruskih i svetskih pesnika, u kojoj je glavna uloga poverena našem piscu Goranu Lazoviću, započeto je 2013. godine u Peredelkinu, u Jevtušenkovoj kući muzeju.
Pričajući o literaturi i medicini bez mraka, o italijanskom neorealizmu i životnim istinama, Jevtušenko, pored sećanja na Hruščova, Molotova, Pasternaka i Solženjicina, govori i o Beogradu, pominje Dobricu Ćosića, Emira Kusturicu, priča o raspadu Jugoslavije i bombardovanju Srbije.
Jevtušenkova topla priča o Sibiru, o rodnom mestu - selu Zima, o tamošnjim ženama, za koje kaže da su njegovo najiskrenije ogledalo i najlepši portret... - Otkud ja u ovom filmu? Po Jevtušenkovoj želji. I srećan sam što sam mu je ispunio. U njemu su objedinjene brojne uspomene na naša druženja i zajedničke nastupe. Govorio mi je o Markesu, koga je vodio na Pasternakov grob i učio kako da hoda po grobljanskoj travi. O prelepoj Dori Franko, s kojom je obišao Latinsku Ameriku, o Salvadoru Daliju i kartanju sa Šagalom, o Pikasovim ljubavnim neuspesima, pominjao Hruščova, koji nije znao šta s njim da radi pa je govorio: "Kako da Jevtušenka pošaljem u Sibir? Pa, on je tamo rođen" - kaže Lazović za Kurir.
O svom pokojnom prijatelju novinar i književnik govori s velikom nostalgijom. - Nosio sam mu rakiju iz Brodareva. Slao razglednice iz Karelije. Dolazio mu nenajavljen. Umeo je da zagrli, očinski. Njegovo znanje srpskog jezika kretalo se u radijusu dve sočne psovke. Kad bi ih izgovorio, rekao bi: "Ovo sam čuo od Ljube Tadića!" Često mi je pričao o Kastru, o Urugvaju i Čileu. I o jednoj Mileni iz Pančeva, koju je tražio godinama. Molio me da je nađem. I kad su mi javili da je umro Jevtušenko, Milena mi se javila. Tog dana je udavala ćerku - seća se Lazović
Film će biti predstavljen i beogradskoj publici kada dozvole epidemiološki uslovi.
Jevtušenko je objavio stotinak knjiga, prevođen je na 70 jezika, gostovao u 112 zemalja, jedna planeta nosi njegovo ime, drugovao je s Fidelom Kastrom, Kenedijem, Merlin Monro, Felinijem, nekoliko puta je predlagan za Nobelovu nagradu, Nerudu zvao bratom, pesme kazivao pred 200.000 ljudi... Uskoro iz štampe izlazi knjiga razgovora Gorana Lazovića s Jevgenijem Jevtušenkom "Planeta Jevtušenko", za koju je predgovor napisao profesor dr Mališa Stanojević, a likovno je opremila Irena Vlasova.
Kurir/ Ljubomir Radanov