Dana 19. 3. o. g. moj obaveštajac za visokotehnološki tviter kriminal me obavesti da je akademik i društveno politički radnik u pokušaju, Dušan Teodorović, pozvao demokratsku javnost na bojkot mog romana „Kontraendorfin“.
Obaveštajcu sam promptno odgovorio da u pitanju mora biti neka greška i da jedan takav lumen, demokrata, humanista, deda i ljubitelj vina nikada ne bi spao na huškanje na akcije koja počinju bojkotom, a završavaju spaljivanjem knjiga. Kad ne lezi vraže, obaveštajac mi prosledi na Vajber screenshot akademikovog tvita, koji prenosim u originalu: „Prvi put u životu nisam u stanju da odvojeno posmatram pisca i njegovu knjigu. Tako će jedan primerak „Kontraendorfina“ Svetislava Basare, Vučićeve udarne pesnice iz Kurira, da ostane na polici u knjižari. Neće da stigne do moje police. Probajte i vi. Nije strašno.“
Čim sam pročitao inkriminisani tvit, iz pravca moje police za knjige se prolomila serija snažnih eksplozija. Teroristički napad? Ne! To je mojoj polici pucao qwraz što neće „stići“ na Teodorovićevu policu. Ubrzo je usledila još jedna serija eksplozija. Ovoga puta je meni pucao qurz što Teodorović neće kupiti moj roman.
Teodorović je i inače akademik čvrste, demokratske ruke i konačnih rešenja. Onomad je, recimo Bajagi - koji je nekom zgodom tamburao na nekom gradskom trandibalu - ovako pripretio: „Bajaga, nemoj posle da bude samo sam radio svoj posao“. Istim tim rečima - „nemoj ti meni radio si svoj posao“ - posleratni preki sudovi slali su na streljanje glumce koji su u pozorištima igrali domaći - nota bene - ne nacistički, repertoar. Uz napomenu da se preki sudovi bar nisu lažno predstavljali kao demokratski.
Akademikov tvit je otvorio neka neprijatna pitanja. Možda je Teodoroviću, pomislih u magnovenju, neko došapnuo da se u „Kontraendorfinu“ SANU opisuje kao „leglo staračke masturbacije i Alchajmerove bolesti“, pa akademik neće da „stavi“ roman na policu da se ne bi prepoznao. Odmah sam odbacio tu pomisao. Ko bi uopšte mogao pomisliti da je takav jedan lumen i ljubitelj vina - drkadžija. Pu, pu, pu daleko bilo, honni soit qui mal y pense.
Mada ima podosta onih koji misle da Teodorović jeste drkadžija, odbacio sam to objašnjenje. Potražio sam drugo. A da Teodorović, pomislih, nije naprosto pribegao strategiji koposlanika iz Skupštine slobodne Srbije, Ein Bože Prelevića - poznatog i kao Ein Božo Ratkapna, o kome će biti još reči - pa sve one koji ne žele da igraju kako Skupština svira džumle „targetira“ kao Vučićeve „udarne pesnice“.
Što je, inače, seljačka, radikalska strategija, koju je i Vučić suštinski napustio (i zahvaljući tome se uspentrao na poklonjenu vlast), ostavljajući ipak u vidu narodnog oduška mogućnosti da poslanici Neslobodne skupštine Srbije, npr. Atlagić, Orlić, Martinović, govore i tvituju u mentalitetskom smislu iste balezgarije koje govori/tvituje Teodorović.