DRAMATIČNO! BAKA NE DA UNUKE: Otac maltretirao decu, snajina majka ih izbacila na ulicu, zato ne žele da idu od mene
Ovo u ispovesti za Kurir otkriva baka Ljiljana D. (58) iz Blaca o unucima Marku (14) i Marijani (10), koje su socijalne radnice pokušale na silu da odvedu
Ne možemo da se smirimo. Marko je gredama iznutra i zaglavio vrata, da niko ne može da ih otvori. Rešen je da više nikad ne pusti ove iz Centra za socijalni rad, kaže u ispovesti za Kurir baka Ljiljana D. (58) iz blačkog sela Suvi Dol, čija je sudbina i život sa dvoje unuka Markom (14) i Marijanom (10) podigla na noge čitavu Srbiju.
Dečak je rešio da brani svoje i sestrino pravo da žive s bakom, koja je invalid, a sve je dobilo uznemirujuću notu kad su u petak došle radnice blačkog Centra za socijalni rad da vode decu. One su Marka vukle, razbile vrata od kupatila kad je pokušao da se sakrije od njih, vikale na Ljiljanu i optuživale komšinicu kod koje je Marijana pobegla da bespravno drži dete, o čemu je Kurir juče pisao.
- U subotu je dolazila ona R. M., radnica Centra koja im je, kako su nam rekli, privremeni staratelj, da Marka vodi kod lekara. Zamislite. Prvo su mi dete povredili, a onda dolaze da ga vode kod doktora. On je otvorio prozor, nije hteo da je pusti u kuću i rekao joj je da ne želi da me ostavi i da je već bio kod lekara. Plaše se čim ih vide. Mi samo želimo da nas ostave na miru i da nastavimo da živimo. Deca su redovni đaci, uče i ne žele da idu od mene - kaže Ljiljana.
Ona je za Kurir ispriča sve detalje koji nisu poznati javnosti i šta je to toliko vezalo mališane za nju.
- Kad mi se snaja razbolela, a sin otišao ko zna gde, godinu i po dana bili su kod snajine majke. Kad je snaja preminula, pozvao me je sin i rekao da idem da uzmem decu, jer ih je snajina majka, a njihova baba, isterala. Uzela sam taksi, a deca su me čekala na ulici. Kapija je bila zaključana. Od tada su kod mene, a to je bilo 2019. Sve ostalo znate. Ova ljubav je bezgranična i deca jednostavno neće da idu - objašnjava Ljiljana.
Ona dodaje da je njihov život konačno krenuo nabolje kad je Srbija čula u kakvim uslovima žive. Dobili su od dobrih ljudi hranu, plaćen je dug za struju, nabavljen nameštaj, uređena kuća, obezbeđen ogrev. U međuvremenu joj je stiglo i rešenje o penziji. Doduše, invalidskoj, minimalnoj, ali stalnoj. Podnela je zahtev za starateljstvo i proces je u toku.
- I onda je došao moj sin, maltretirao nas, a ja sam ga prijavila policiji. Rečeno mi je da je bolje da to nisam uradila, onako prijateljski, ali nisam mogla da ćutim, jer je povredio Marka i vukao Marijanu zato što kuća nije uredna, kako je rekao. Od tog momenta je Centar za socijalni rad počeo da dolazi i vrši pritisak da nas odvoje. U petak je sve kulminiralo, a deca su prestrašena. Nemojte, molim vas, da ih više dirate. Ja jesam invalid, ali ne mogu da dozvolim da više doživljavaju stres i da se kidaju - očajna je Ljiljana.
Deca gledaju u baku kao u boga. Za njih je ona jedini svet koji im je preostao. - Bako, nikad me niko neće odvojiti od tebe. Ti si me čuvala 12 godina, odvajala od svojih usta da nama daš, ja te nikad neću ostaviti - govori Marko, koji ne skida pogled sa svoje bake.
Biljana Roganović