Svak je rođen da jednom umre, čast i bruka žive dovijeka
Sve, sve... ali da njega vređate?!
Odnos između Budućnosti i Crvena zvezde odavno su prevazišli sportski aspekt, vređanja su postala k'o dobar dan, sve je to toliko degutantno... Mislili smo da je to dno, ali nedeljni meč u Podgorici nam je pokazao da i ispod dna ima još nešto. Toliko tuge i gorčine nosi ono što su "navijači" Budućnosti uradili u nedelju u Morači. Toliko tuge i gorčine nosi to što su u klubu iz Podgorice mirno sedeli i gledali šta se dešava na tribinama.
Apsurdno je da mi ovo pišemo navijačima Budućnosti, ali... Davne 1987. godine, klinac iz kraja, ostvaruje svoj san i debituje za Budućnost! Posle sezone sazrevanja u Lovćenu, usledio je povratak u klub iz prestonice i dve godine vrhunske igre u plavom dresu. Već tada je mladi Podgoričanin imao lepu karijeru u Budućnosti. Usledio je odlazak u Profikolor, da bi se u Podgoricu vratio 1998. godine. Naredne četiri sezone - 3 titule prvaka Jugoslavije, jedan Kup, polufinale Kupa Saporte, plasman u top 16 Evrolige.
Svuda pođi, u svoju Podgoricu dođi. I donosi joj nove uspehe. Izašao je iz dresa igrača i prešao u odelo trenera. Epilog - još više uspeha! Šest uzastopnih duplih kruna, dva četvrtfinala Evrokupa, dva fajnal fora Aba lige... Klub je vraćen na evropsku mapu. O Budućnost se ponovo pričalo širom Evrope. U Morači su stasali momci koji su postali okosnica crnogorske reprezentacije. Košarka u Crnoj Gori je dobila novi, daleko ozbiljniji ton.
Da, to stoji sve iza "te splačine". Dejan Radonjić je za više od 18 godina u Budućnosti verovatno zaslužio ono što mu je priređeno u nedelju.
Je l' vas nije, bar malo, sramota? Samo malo?
PS. Nećemo da pišemo o tome da je Dejan Radonjić jedan od najvećih sportsmena u svetu košarke, ako ne i najveći. Čovek koji nikad nijednom rečju nije uvredio ni jednog rivala i koji u svojim izjavama odaje veliko poštovanje svim rivalima. Na samom parketu se ponaša isto tako - gospodski.
Kurir sport / Miloš Bjelinić