Priča o Goranu Bregoviću počinje pre 71. godine na sarajevskoj kaldrmi. Rođen je u mešovitoj porodici 22.marta 1950. godine. Otac mu je bio oficir tadašnje JNA, a majka Srpkinja. U njegovim intervjuima se može pročitati da se deklariše kao Jugosloven.
Njegov trag u srpskoj i svetskoj muzici je izuzetan. Od Bijelog dugmeta do komponovanja muzike za poznate holivudske filmove i predstave i do njegovog Orkestra za svadbe i sahrane, kao i promociju "world music".
Zanimljivo je da su ga iz muzičke škole izbacili i to kao nekog bez prevelikog talenta, ali iz današnje perspektive to deluje veoma smešno sa obrzirom kakvu je svetsku karijeru Goran Bregović napravio. Njegovi roditelji su se razveli zbog očevog alkoholizma, a on je ostao da živi sa majkom u Sarajevu.
"Majka je umrla ranije, dok sam bio u vojsci. I ona je iz Hrvatske, iz Virovitice. Njeni Perišići su poreklom iz sela Kazanci, granica Crne Gore i Hercegovine. Deda je bio solunac i, posle Prvog svetskog rata je u Slavoniji, kao nagradu, dobio neku zemlju. Kolonisti. Iz svog zavičaja su dovukli i ime sela: Čemernica. Divno! Samo Crnogorci i Hercegovci mogu davat’ takva imena selima. Kada je počeo Drugi svetski rat, moj deda je otišao u partizane, a moju babu, dva ujaka, tetku i moju mamu odveli su u Jasenovac; na vratima logora su razmenjeni za neke zarobljene Nemce. Onda su stigli u Srbiju i moja baba je celi rat izdržavala decu tako što je švercovala duvan iz Hercegovine. Iskakala je iz voza pre nego što uđe u železničku stanicu Beograd.", pričao je Bregović.
Pričao je i kako su se njegovi roditelji upoznali.
"Posle rata, otac je ostao u vojnoj školi, u vojsci; tako su se našli u Virovitici. Kasnije, otac je dobio prvo zaposlenje u Sarajevu, u vojnoj školi, gde je predavao balistiku. Kada su se razveli, preselio se s mojim mlađim bratom u Livno. Bio je tamo komandant kasarne. Sa majkom sam ostao u Sarajevu, iako sam svakoga leta išao kod oca i brata u Livno. Kasnije se moj brat doselio kod mene u Sarajevo.
Tu je studirao... A mama je bila... pomagala je stvari koje druge majke možda i ne bi. Recimo, kupila mi je prvu gitaru. Ne znam šta joj bi. U to vrijeme sam, kao dobar crtač, nameravao da upišem umetničku školu. Moja tetka je radila u domu zdravlja na sistematskim pregledima i moglo joj se verovati kad je mami rekla: "Bogami, sestro, otamo ti dolaze samo pederi." Zbog toga me nije pustila u umetničku školu. Iako smo živeli skromno, moja majka je imala visoke uzore: uvek joj se, recimo, sviđalo kako se oblači Jovanka Broz i nosila je punđu kao ona."
Govorio je i kako doživljava sebe. "Ja sam naš! Ne znam kako se to drugačije zove. Osim kao naš, drugačije ne bih mogao da se lociram na tako malom teritoriju... Uz to, ja sam Sarajlija.", a zatim nastavio.
"To je naravno pomalo i dijagnoza. Liječeni Sarajlija. Kada sam u Sarajevu, vidim tika-taka, zakuca srce... Mislim, teško je naći nekoga ko je toliko Sarajlija koliko sam ja... Teško je objasniti zašto je čovjek vezan za mesto u kojem je rođen. Ali imam kuće i u Beogradu i u Zagrebu i u Sarajevu. Moja domovina je između ta tri grada.", rekao je on u intervjuu za "Vreme".
Neke važne Dugmetove pesme napisao je Duško Trifunović. Bregović je jednom rekao da je celu njegovu generaciju obavezao da bude pismena.
"Umro je prerano; veliko drvo je palo... Duško je bio bistro, radničko dete koje ne pravi gluposti. Pesnik je bio iz nužde, ne zbog toga što je bilo kul. Sećate se njegove pjesme Teška industrija?
Moj brat svaki dan ustaje u pet do pet i odlazi na posao uz put puši uz put kašlje uz put diše čisti zrak On je teška industrija on je taj fundament.
Duško Trifunović jeste napisao neke od najlepših pesama Bijelog dugmeta...", rekao je Goran.
(Kurir.rs/A.M./Vreme)
BONUS VIDEO: