Svaka treća žena i svaki peti muškarac posle 50. godine života dožive prelom kao posledicu osteoporoze. Sa prof. dr Marinom Nikolić Đurović - endokrinologom u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i prof. dr Emilijom Dubljanin Raspopović, fizijatrom u Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KCS, razgovaramo o tome zbog čega se osteoporoza javlja i da li je moguće sprečiti i usporiti njene posledice.
Osteoporoza predstavlja sistemsko, metaboličko oboljenje skeleta koje dovodi do smanjenja mineralne gustine kostiju. Kao posledica osteoporoze dolazi do pojave patoloških preloma. Procenjeno je da u svetu osteoporotični prelomi nastaju svake tri sekunde.
Kod pacijenata sa osteoporozom ne postoje specifični simptomi i znaci dok ne dođe do pojave patološkog preloma zbog čega je i dobila naziv tzv “tiha ili nema bolest”. Najčešća mesta nastanka preloma su ručni zglob, podlaktica, kuk, vrat butne kosti i kičma, a kao posledica dolazi do pojave jakog bola, onesposobljavanja određenih funkcija, lošijeg kvaliteta života, a povremeno čak i smrtnog ishoda, ističe prof. dr Dubljanin Raspopović
ZAŠTO SU ŽENE U VEĆEM RIZIKU
Žene u postmenopauzi su izložene visokom riziku za razvoj osteoporoze i nastanak preloma zbog brzog koštanog gubitka koji se javlja sa početkom menopauze. Ženski hormone estrogen igra vitalnu ulogu u regulisanju koštanih promena tokom života. Međutim, kod žena se kako menstrualni ciklus prestaje, javlja nedostatak ovog važnog hormona, tako da upravo u tom periodu dolazi do opadanja koštane gustine, kaže prof. dr Marina Nikolić Đurović.
KOJI SU DODATNI FAKTORI RIZIKA
Porodična istorija osteoporoze i preloma, rana menopauza, prethodni prelomi. Zatim pojedini lekovi koji negativno utiču na zdravlje kostiju, a naročito lekovi protiv upale. Dodatno, bolesti malapsorpcije i reumatoidni artritis, kao i neke endokrinološke bolesti.
KAKO POVEĆATI MINERALNI SADRŽAJ KOSTIJU?
Neophodne su tri komponente: Kalcijum, Vitamin D i Vitamin K2. Poslednjih godina istraživanja dokazuju da suplementi kalcijuma mogu povećati rizik od ubrzane ateroskleroze, a potom i pojave akutnog infarkta miokarda i kamena u bubrezima. Jasna poruka stručnjaka, nakon ovih istraživanja je da se kalcijum treba unositi kroz ishranu (tj. Iz prehrambenih izvora), u dozi od 700 do 1200mg/dnevno kaže prof. dr Dubljanin Raspopović.
Najvažnija funkcija vitamina D3 u organizmu je preuzimanje kalcijuma iz digestivnog trakta. Da bi telo zatim bilo u stanju da pravilno iskoristi ovaj kalcijum, neophodan je vitamin K2. U nedostatku vitamina K2, kalcijum se taloži u mekim tkivima i dovodi do dugoročno opasne kalcifikacije zglobova i organa. Zato je uz vitamin D3 uvek neophodno uzimati i vitamin K2, na samom početku ističe prof. Dr Nikolić Đurović.
Pokazano je da suplementacija vitaminom D smanjuje rizik od preloma i padova, i da doprinosi smanjenju rizika od preloma. Istraživanja takođe pokazuju da je nedostatak vitamina D veoma zastupljen među postmenopauznim ženama.
Vitamin K2 aktivira dva proteina važna za usmeravanje kalcijuma. Aktivacijom osteokalcina, proteina odgovornog za ugradnju kalcijuma u kost, vitamin K2 pomaže povećanju gustine kostiju i otpornosti na prelome. Drugi protein koji se aktivira pod uticajem vitamina K2 je protein koji sprečava stvaranje naslaga kalcijuma u tkivima kao što su krvni sudovi, zglobovi, bubrezi, dojka itd. Obe profesorke na kraju ističu da se u praksi najbolje pokazala kombinacija od 2000 i.j. vitamina D3 i 90 mcg vitamina K2 u soft gel kapsulama, zbog čega je i lično preporučuju.
Promo tekst