DA LI IMA LAŽNIH SILOVANJA: Koliko često žene prijavljuju muškarce zbog seksualnog zlostavljanja?
Srbiju su od početka ove godine potresle dve velike afere vezane za silovanje, a čiji su akteri poznate ličnosti. Prvi slučaj dogodio se u januaru, kad su glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić sa još nekoliko devojaka optužile učitelja glume Miroslava Miku Aleksića da ih je seksualno zlostavljao, da bi se dva meseca kasnije oglasila i glumica Danijela Štajnfeld i iznela tvrdnje da ju je 2012. silovao kolega Branislav Lečić. Istraga i eventualno suđenje tek treba da utvrde da li su Aleksić i Lečić krivi.
Uprkos čestom mišljenju da žene olako prijavljuju seksualno napastvovanje, nekoliko svetskih istraživanja pokazalo je da se čak 63 procenta nikad ne prijavi, a da je broj lažnih prijava između 2 i 10 odsto. Prema podacima FBI u SAD na osnovu istraga koje vode, u proseku ima samo osam odsto lažnih prijava.
Emotivna dobit
- Najčešće lažno silovanje prijavljuju tinejdžerke koje bi da se izvuku iz nevolje, ili čak i njihovi roditelji. Motivi za ovakve prijave su razni, od opravdanja zbog izostanka iz škole pa sve do prikrivanja preljube - navodi se u članku BBC Kanada, gde se pozivaju na izveštaj američkog Nacionalnog instituta za zdravlje:
- Prvenstveni cilj je bilo sticanje određene emotivne dobiti - stoji u istraživanju. Britansko istraživanje koje je sprovedeno u zajedničkoj akciji Krunskog tužilaštva i pravnog savetnika pokazalo je maltene iste rezultate. - Pogrešno je predstavljen stereotip da su lažne prijave silovanja česte. Uticaj ovakvih prijava na život i reputaciju lažno osumnjičenih je ogroman - piše u istraživanju, koje je obuhvatilo više primera lažnih optužbi, od maloletnice koja je slagala roditelje pa sve do devojaka koje su posle svađe prijavljivale nepoznate momke.
Psihijatar Ivica Mladenović objašnjava da žene najčešće lažno prijavljuju silovanje kako bi kaznile muškarca. - To je slučaj s muškarcima koji su ih povredili, izneverili, nisu odgovorili na njihovu pažnju. Problem je što se često u fokusu ovih žena nađu i ljudi koji zaista nisu ništa imali s njima. Tada govorimo o povređenoj sujeti i narcizmu i ovaj razlog ima veze s karakterom. One razmišljaju: "Aha, ti si mene povredio jer nisi reagovao na ljubav, e sada ćeš da vidiš" - priča Mladenović i dodaje: - U drugom slučaju imamo psihički bolesne osobe, koje umišljaju silovanje, pa ga mogu prijaviti i po 300 puta, iako je malo verovatno da se to zaista dešava. Treći, najbanalniji slučaj, ali ujedno i najopasniji jeste kad devojčice žele da dođu u centar pažnje i to tako što potenciraju svoju seksualnost. One bukvalno žele da budu primećene, a sa druge strane, nemaju odnos kakav bi trebalo da imaju s roditeljima i nisu svesne posledica koje njihovo ponašanje izaziva.
Razni motivi
Boža Spasić, bivši operativac DB, kaže da su žene ranije izuzetno retko prijavljivale silovanje, a da se broj prijava povećao nakon jačanja ženskog pokreta.
- U ruralnim sredinama je više bila osuđivana devojka koja je žrtva nego sam silovatelj. Postoji neko kvazipravilo u narodu da se silovanje retko prijavljuje. Zanimljivo je i kad dođe do lažne prijave, koja je još ređa, da su tu motivi različiti kod nepoznatih i poznatih ličnosti - kaže Spasić i nastavlja:
- Obični građani to prijave jer su ignorisani, nije im uzvraćena ljubav, osećaju se zapostavljeno. Neke poznate ličnosti u svetu to su radile da dobiju publicitet i zbog osvete nakon propalih poslovnih planova - naveo je Spasić.
Kurir.rs/ Jelena Ivić/ Foto: Shutterstock, Marina Lopičić, Dado Đilas, Ana Paunković, Nemanja Nikolić, Zorana Jevtić, media centar