O tajnom ratu Izraela i Irana govori se veoma dugo. Doduše i kod nas je bilo nekih skeptika koji su govorili da je to glupost, izmišljotina i što bi oni tajno ratovali kad mogu javno i da su vojni ciljevi bitniji od ekonomskih i istraživačkih -posebno onih iz domena nuklearne tehnologije. Poslednji raketni napad na kontejnerski brod "Lori" izraelske kompanije, koji plovi pod Liberijskom zastavom u Arabijskom moru ponovo je pokrenuo priču o "tihom ratu" koji traje godina između Islamske republike Iran i Eretz Izrael (države Izrael). Njujork Tajms je nedavno objavio veliki članak na ovu temu.
Kako je ovaj američki mediji u svom uvodu naveo Izrael i Iran već godinama vode tajni rat na Bliskom istoku. Prvo je krenulo na kopnu, pa onda otišlo na borbena delovanja iz vazduha na iranske vojne mete u Siriji, a sad se rat sa Iranom preselio i na more
Ovaj istraživački tekst počinje pričom o brodu Shahr e Kord koji se nalazio na oko 50 milja od izraelske obale kada je napadnut. Posada je ostala u šoku kad je na brodu odjeknula eksplozija. Mornari koji su istrčali na palubu videli su oblak dima koji se izdizao iz jednog od stotine kontejnera naslaganih na palubi. Iranska državna kompanija u čijem vlasništvu je bio brod je saopštila da su kontejneri bili namenjeni u špansku luku i da je ovo teroristički čin.
Napad na teretni brod Shahr e Kord početkom marta, a prošle nedelje na sličan izraelski brod je jedan od nizu samo jedan u nizu sukoba u dugotrajnom ratu Izraela i Irana. Jedan izraelski zvaničnik da je rekao da je napad na brod Shahr e Kord odmazda za iranski napad na izraelski teretni brod prošlog meseca.
Kako piše Njujork Tajms taj napad bio jedan od brojnih u dugotrajnom tajnom ratu između Izraela i Irana.
" Od 2019. godine Izrael napada brodove koji prevoze iransku naftu i oružje kroz istočni deo Sredozemnog i kroz Crveno more, sa čime se otvara novi pomorski front u regionalnom ratu koji se odvija u senci, a koji se prethodno odigravao na kopnu i korištenjem vazduha za udar. Iran je s druge strane odgovori takođe tajnim napadima", piše Njujork Tajms
Odgovor Irana stigao je u četvrtak 25.03.2021. kada je iranska protivbrodska raketa C-704, odnosno Fajr-3 pogodila izraelski kargo brod "Lori". Kako je saopštio Izrael nije bilo zabeležena značajna materijalna šteta ni ljudske žrtve.
Izraelska kampanja, koju su potvrdili američki, izraelski i iranski zvaničnici, postala je oslonac napora Izraela da suzbije iranski vojni uticaj na Bliskom istoku i zaustavi Iran da zaobiđe američke sankcije koje su uvedene naftnoj industriji.
S druge strane po Njujork Tajmsu širenje sukoba i njegova eventualna eskalacija u otovoreni vojni sukob komplikuje napore Bajdenove administracije da nagovori Iran da ponovo zaustavi iranski nukelarni program u zamenu za ublažavanje sankcija.
„Ovo je pravi hladni rat koji rizikuje da postani vrući, samo jednom greškom“, rekao je Ali Vaez, iranski programski direktor u Međunarodnoj kriznoj grupi, istraživačkoj organizaciji sa sedištem u Briselu i dodao.
„Još uvek smo u spirali koja preti eskalacijom i rizikuje da izmakne kontroli.“
Prema navodima Njujork Tajmsa od 2019. godine, izraelski komandosi "Flotile 13" napali su najmanje 10 brodova koji su prevozili iranski teret. Autori teksta se pozivaju na izvore američkih i izraelskih zvaničnika, čija imena se ne pominju. Međutim predpostavlja se da stvarni broj napadnutih brodova može biti veći od 20. To tvrdi i jedan iranski zvaničnik iz Ministarstva nafte.
Ono što je poznato bilo je da je većina brodova prevozila gorivo od Irana do Sirije. Dva broda bila su krcata iranskom vojnom opremom, pa i napadnuti brod Shahr e Kord s početka teksta.
Ono što je za sad poznato svi napadi se izvode u strogoj tajnosti, jer niko za njih bar zvanično ne preuzima odgovornost. Izraelska vlada obila je da zvanično komentariše bilo šta o tajnom ratu Irana i Izraela.
Krajem januara ove godine dok je prolazio kroz Hormuški moreuz u uskom prolazu pored iranske obale napadnut je brod Helios Rej Ro-Ro konfiguracije za prevoz automobila, koji je u Kinu prevozio nekoliko hiljada automobila nemačke proizvodnje..
Naime, kako je istragom utvrđeno iranski pomorski komandosi su se gliserima približili samom brodu uz njegov bok i na metar iznad nivoa mora zalepili magnetnu minut sa tajmerom na trup i udaljili se. Eksplozija koja 20 minuta kasnije odjeknula napravila je dve rupe na brodu.
Nekoliko tankera na padnuto je na sličan način u Crvenom moru prošle jeseni i zime, a kacije us pripisivane pokretu Huti koji deluje u Jemenu i koji uživa iransku vojnu podršku u borbi protiv Saudijske Arabije.
Iran je s druge strane odbacio umešanost u ove napade. Ono što je za sad jedino jasno jeste da namera nije bilo potapanje brodova, nego da se oštete.
"Vi nas napadate ovde, mi ćemo vas napadati tamo ", rekao je Gheis Ghoreishi, politički analitičar bivši savetnik iranskog Ministarstva spoljnih poslova u bliskoistočnim poslovima.
Dugotrajni rat u senci između Izraela i Irana ubrzao se poslednjih godina. Iran naoružava i finansira milicije širom regiona, posebno u Siriji, Iraku, Jemenu, Gazi i Libanu, gde podržava Hezbolah, šiitsku miliciju i politički pokret koji je dugogodišnji neprijatelj Izraela.
"Izrael je pokušao da se suprotstavi iranskoj igri moći izvođenjem redovnih vazdušnih napada na iranske pošiljke oružja i vojne opreme u Siriju i Liban. Ti česti napadi učinili su te rute rizičnijima i preusmerili deo tranzita oružja i sukoba na more, rekli su analitičari.
Izrael je takođe pokušao da potkopa iranski nuklearni program atentatima i sabotažama na iranskom tlu, a obe strane su optužene za sajber napade uključujući neuspeli iranski napad na izraelski vodovod prošlog aprila i uzvratni izraelski udar na glavnu iransku luku.
Iranska jednica Al - Kuds označena je kao krivacza bombu koja je eksplodirala u blizini izraelske ambasade u Nju Delhiju u januaru ove godine. A 15 militanata povezanih sa Iranom uhapšeno je prošlog meseca u Etiopiji zbog zavere i pripreme napada na izraelske, američke i Emiratske mete.
Ono što je u svemu dobra strana cele priče je što ni Iran, ali ni Izrael ne žele da krenu u otvorenu frontalnu borbu.
"Ni Izrael ni Iran ne žele da javno preuzmu odgovornost za napade, jer bi to bio čin rata s vojnim posledicama," rekao je Husein Dalirian, vojni analitičar povezan sa iranskom Revolucionarnom gardom:
„Mi smo u ratu, ali sa isključenim svetlima“, dodao je on.
Izraelska ofanziva na iranske brodove ima dva cilja, rekli su analitičari i zvaničnici. Prva je sprečavanje Teherana da pošalje opremu u Liban kako bi pomogao Hezbolahu u izgradnji raketnog programa, što Izrael smatra strateškom pretnjom.
Druga je presušivanje važnog izvora prihoda od nafte za Teheran, nadovezujući se na pritisak koji su izvršile američke sankcije. Nakon što su Sjedinjene Države uvele sankcije iranskoj industriji goriva krajem 2018. godine, iranska vlada se više oslanjala na tajnu flotu tankera.
Napade je izvela "Flotila 13", elitna jedinica komandosa izraelske mornarice koja je bila uključena u tajne operacije od ranih godina izraelske države, prema rečima dvojice izraelskih zvaničnika i američkog zvaničnika, čija imena se ne navode.
Izraelski zvaničnici rekli su da dva broda koja je napala prevozila opremu za raketni program Hezbolaha.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pre par meseci na virtuelnom sastanku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pokazao je slike skladišta oružja Hezbolaha u Bejrutu. Posle toga ta lokacija je zbrisana u vazdušnom napadu. Naime to skladište koristilo se kao fabrika za pravljenje čvrstog raketnog goriva.
U 2019. izraelci su izveli seriju napada na iranske vojne konvoje koji su u Siriju dostavljali opremu za izradu balističkih i krstarećih raketa iranske proizvodnje.
Kako piše Njujork Tajms tankeri koje je izrael napao prevozili su iransku naftu u Siriju, kršeći američke sankcije i najverovatnije vredne stotine miliona dolara. Izraelski zvaničnici rekli su da je Sirija platila Iranu to gorivo u gotovini ili pružajući logističku pomoć pripadnicima elitne iranske jednice Al Kuds koja se bori u Siriji, koja je inače ogranak Revolucionarne garde i Hezbolahu, šiitskoj miliciji, bez kojih Asad ne bi mogao da oslobodi 80 posto sirijske teritorije koju sad drži pod kontrolom, a koja je septembra 20156. godine iznosila samo 14 posto.
Kurir.rs/Nytimes/A.Mlakar