Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović ocenio je da bi ovogodišnji Vaskrs mogao da bude dočekan i proslavljen samo uz osnovne epidemiološke mere - maske, distancu i dezinfekciju, uz uslov da se do tada poštuju sve propisane mere.
Da li je to realna situacija, sada, kada je samo mesec dana pred Vaskrs više od 5.000 zaraženih?
- Sledeći veliki praznik koji je pred nama je Vaskrs, koji je dan posle prvog maja, a ukoliko se budemo pridržavali svih mera do tada i imali dobar obuhvat vakcinacije protiv korona virusa, najveći hrišćanski praznik bismo mogli da proslavimo "otvoreni", samo uz maske, držanje distance i dezinfekciju - rekao je Tiodorović.
Situacija u vreme prošlogodišnjeg Vaskrsa je bila znatno bolja nego trenutna, ali tada je sve bilo zatvoreno, a za uvođenje policijskog časa za vreme Vaskršnjih praznika, prof. dr Tiodorović je rekao: "Bilo je neophodno da se uvede policijski čas. Tu nema dileme. Ovo nije pitanje demokratije, ovo je pitanje civilizacije. Treba biti svestan situacije da štitite i svoje zdravlje i zdravlje drugih".
Podsetimo, prošlog Vaskrsa je bilo 250 pozitivnih na korona virus (od testiranih 1.913), na respiratu je bilo 146 pacijenata, dok je broj preminulih tog dana bio šest.
Što se tiče situacije uoči katoličkog Uskrsa, očekuje se veliki broj naših ljudi koji žive u inostranstvu da dođe u Srbiju.
Profesor Tiodorović podseća da će krajem nedelje veliki broj naših ljudi doći u zemlju zbog katoličkog Uskrsa, što može predstavljati svojevrsni rizik, te apeluje na mere opreza u danima koji slede, jer nas nakon toga očekuje novi talas.
- Apel je da se ponašamo svi racionalno i odgovorno. Virus se brzo širi i toga moramo biti svesni. Stiže lepo vreme, pravo proleće, biće više druženja, zato apelujem na sve da ne zaborave koliko dnevno imamo novoobolelih, da su bolnice pune i da se uzdrže od svakog vida zabave i okupljanja. Nedelju dana posle katoličkog Uskrsa možemo očekivati jedan talas, a posle ćemo videti kako će se dalje odvijati - naglašava Tiodorović.
Šta će precizno od mera važiti za one koji dolaze biće poznato u toku nedelje.
- Predložili smo, i o tome ćemo razgovarati na sledećoj sednici, da svi koji dolaze u našu zemlju pored negativnog PCR testa koji već imaju kod sebe, obave još jedan test na granici, sa brzim testovima, i to je lako. Dakle, o tome ćemo tek razgovarati, jer katolički Uskrs je 4. aprila i malo pre toga mnogi će krenuti u Srbiju da iskoriste odmor. Ono što zabrinjava je jer mnogi to koriste kao slobodu da se opuste u domovini, umesto da se ponašaju kao što se ponašaju u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj… Na granici će svakako biti testirani, ali je neophodno da se ponašaju odgovorno - objašnjava profesor Tiodorović.
Kolege imaju suprotan stav od Tiodorovića
Epidemiolog Radmilo Petrović kaže da se mere moraju pooštriti na duži period kako bi se otvorio prostor za bržu vakcinaciju. I dodaje da su mere efikasne u trajanju od nekoliko nedelja, a ne dana.
- To nije dovoljno vremena da se suzbije virus, ali bi mogla da se ubrza vakcinacija i do tri puta - smatra Petrović.
Dr Srđa Janković rekao je da u ovom trenutku ne vidi uslove za popuštanje mera, te da bi i oštrije bile opravdane, jer je epidemiološka situacija u Srbiji u ovom trenutku teška.
- O tome je sada neprimereno diskutovati. Bolnice su i dalje pune, dokle god imamo više onih koji su primljeni od onih koji su otpušteni ne možemo govoriti o poboljšanju situacije. Očekujemo pad brojki, ali kada će to biti nemamo odgovor. Mi smo predlagali još oštrije mere. Na kraju smo dobili ove, koje su sprečile katastrofu. Ne mogu da naglasim koliko je situacija ozbiljna. Sada je teža nego u decembru, preopterećenje sistema je došlo na alarmantan nivo - izjavio je dr Janković.
Tatjana Adžić Vukićević, direktorka kodvid bolnice u Batajnici objasnila je da osoblje ulaže nadljudske napore, ali da je pritisak na bolnicu ogorman i da su kapaciteti popunjeni gotovo do poslednjeg mesta.
- Uočen je rast prijema bolesnika sa teškom kliničkom slikom, kupovalo se vreme tako što su primani u poluintenzivnu negu, a zahtevaju nemehničku ili čak mehaničku ventilaciju - rekla je Tatjana Adžić Vukićević.
Danijela Vasiljević, portparolka Zdravstvenog centra Užice ističe da sistem trenutno funkcioniše što se tiče zbrinjavanja pacijenata, ali da pada po pitanju medicinskog osoblja.
- Lekari, sestre i ostalo osoblje daju sve od sebe, bukvalno poslednje atome snage da izdrže u ovoj bici - kaže Danijela Vasiljević.
Prognoza kao zimus
Međutim, sadašnja situacija podseća na stanja iz novembra. Ovaj talas (koji je krenuo sredinom februara), ponaša se prema brojkama, odnosno prema matematičkom proračunu gotovo identično kao prethodni novembarsko-decembarski talas. A ako je verovati grafikonima koje je postavio profesor informacionih tehnologija Petar Kočović, već ove nedelje se očekuje pad broja zaraženih na dnevnom nivou.
Naši državljani koji žive u inostranstvu se tradicionalno za vreme praznika vraćaju svojim domovima, a ono što sve zabrinjava jeste da li će to ostaviti posledice i na broj novozaraženih.
- Evidentno je toliko kršenje mera da praznici neće imati poseban uticaj na broj zaraženih. Mere se ne poštuju svakako, pa je pitanje koliko će zaraze da donesu praznici. Mi smo jako zaraženi, te će i uticaj praznika zbog toga biti manji - ističe profesor Kočović.
Dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja objašnjava da, iako smo zabeležili pad, procenat pozitivnosti je i dalje visok kao prethodnih dana (broj pozitivnih je manji, ali je manje i testiranih) i, generalno, situacija je vrlo ozbiljna.
- Zdravstveni sistem trpi ogroman pritisak u poslednjih dva-tri meseca, i ne mogu da kažem da je pitanje dana koliko ćemo izdržati, ali mogu da kažem da je situacija izuzetno ozbiljna, i u ovom trenutku nam treba velika solidarnost – kaže Đerlek.
Sve u svemu, prošlog proleća epidemiolozi su nas uveravali da će rastom temperatura virus oslabiti. Međutim, temperature su skočile, ali je skočio i broj zaraženih. Ipak, stručnjaci i sada uveravaju da toplo vreme slabi širenje virusa.
- Tačno je da na osetljivost virusa utiče temperatura. Viša temperatura i manja vlažnost utiču da infektivnost virusa bude manja. Sa druge strane, u virusologiji je poznato da ultravioletno zračenje ubija viruse, tako da nam to ide na ruku – kaže dr Nada Kuljić Kapulica, virusolog, koja se s korona virusima prvi put srela još početkom osamdesetih godina prošlog veka.
U kakvoj ćemo situaciji dočekati odmore, a i samo leto još uvek je izvesno, za sada, samo jedna stvar je izvesna - svi članovi Kriznog štaba slažu se da je jedino trajno rešenje kolektivna imunizacija.
(Kurir.rs/ Blic)