Upotreba antibiotika uvek može da proizvede neželjena dejstva i zato je važno koristiti ih racionalno i umereno.
Zbog straha od korona virusa, građani su tokom prošle godine u većoj meri kupovali i konzumirali antibiotike.
Potrošnja pojedinih antibiotika u Srbiji povećana je čak i do 10 puta. Kao posledica toga, početkom godine je čak došlo i do privremene nestašice pojedinih lekova ove vrste.
- Kada je reč o antibioticima koji se izdaju u apotekama, potrošnja pojedinih u decembru mesecu uvećana je od pet do sedam puta u odnosu na prosečnu mesečnu potrošnju u 2019. godini. Kada govorimo o injekcionim, odnosno infuzionim antibioticima koji se primenjuju u bolnicama, potrošnja pojedinih antibiotika je bila veća od pet do 10 puta u odnosu na prosečnu mesečnu potrošnju u 2019. godini - kaže Sanja Radojević Škodrić.
U nedavno usvojenom Protokolu za lečenje pacijenata sa korona virusom, lekarima se skreće pažnja da antibiotike ne treba davati rutinski zbog rizika od ozbiljnih neželjenih dejstava i rastuće rezistencije na antimikrobne lekove.
- U mnogim protokolima bilo je neracionalno napisano da se antibiotici daju. To je nešto što je prva greška. Druga greška je, da ako se već daju, ne prekine se sa tim kada pacijent dođe u bolniczu, ako nema potrebe - navodi doktor Zoran Todorović profesor kliničke farmakologije Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Da li će se neki pacijent lečiti antibioticima zavisi pre svega od njegove kliničke slike. Međutim, u rovovskoj borbi protiv korona virusa ponekad je dobra nega bolja nego obolelog bespotrebno bombardovati lekovima.
Bonus video: