Prošlo je gotovo godinu i po dana od otvaranja poslednjeg pregovaračkog poglavlja na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Srbija očigledno nije pronašla način da se snađe u novoj metodologiji pristupanja koju je Evropska unija usvojila pre godinu dana, nije prilagodila svoje aktivnosti, metodologije, politike i pristup ovom novom procesu, nije ozbiljno shvatila najave da će vladavina prava, funkcionisanje demokratskih institucija i druge fundamentalne vrednosti odsad imati ključnu ulogu u procesu pristupanja i, kao rezultat toga, Srbija već godinu i po dana stoji na putu koji je nekoliko puta istican kao najvažniji za nju.
Poslednji izveštaj Evropskog parlamenta nije nimalo pohvalan za Srbiju. Osim ekonomskih reformi, koje evropski parlamentarci hvale, oni prepoznaju probleme kada su u pitanju vladavina prava, sloboda izražavanja i demokratski procesi u Srbiji, kao i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski parlament upozorava na orkestrirane napade protiv nezavisnih medija i organizacija civilnog društva, velike probleme kada je u pitanju nezavisnost medija, ali i kvalitet vazduha u gradovima širom Srbije. Izveštaj je usvojen tako što je za njega glasalo 538 poslanika, njih 69 je bilo protiv, a 79 se uzdržalo od glasanja.
Ovaj izveštaj je ozbiljna informacija i poruka za Srbiju, koja, u skladu sa putem koji izabere, može da učini jednu od dve stvari. Jedna mogućnost je da pažljivo pročita sve primedbe, uputi odgovore u kojima ih demantuje ukoliko proceni da su neosnovane ili da akcioni plan za ispravljanje tih stvari u budućnosti ukoliko proceni da su evropski parlamentarci u pravu kada Srbiju kritikuju u tim oblastima, i učini sve što je u njenoj moći da ovaj zastoj u pristupanju Evropskoj uniji otkloni i da krene dalje tim putem.
Druga mogućnost je da se, kao dete koje je dobilo lošu ocenu u školi, pravda time da je sve znalo, ali ga učiteljica mrzi i zbog toga ga je loše ocenila. Da je u pitanju mržnja, antipatija učiteljice koja baš njega izdvaja od ostale dece, nepravda, nekakva lična osveta, i sve, sve, samo ne njegova greška.
Da li ćemo državu voditi kao odrasli i odgovorni ljudi ili kao nadurena deca? Da li će oni čiji je posao da približe Srbiju članstvu u Evropskoj uniji postupiti odgovorno, svesni posla koji su dobili od građana i građanki Srbije, ili će i dalje tvrdoglavo insistirati da su samo oni u pravu i da sve rade kako treba, ali da je na delu nekakva zavera protiv njih lično, nesvesni da zbog njihove tvrdoglavosti ne ispaštaju oni sami nego milioni građana Srbije?
Daleko od toga da je Evropska unija bez krivice u ovom zastoju. I sama nije potpuno pripremila proces primene nove metodologije pristupanja, očigledno je da neke stvari u njoj, kada je u pitanju prijem novih članica, ne funkcionišu onako kako je bilo koncipirano i jasno je da postoji konfuzija među članicama koje imaju svoje političke interese, koje često stavljaju ispred interesa same Evropske unije. To su stvari na koje mi ne možemo da utičemo.
Ono na šta možemo, i moramo, jeste da damo odgovor na jedno jednostavno pitanje - da li ćemo se ponašati kao odrasli ili kao deca? Ništa više od toga. Više od toga nam i ne treba.