Nemačka se nalazi u trećem talasu pandemije. Stručnjaci i političari zahtevaju uvođenje strožih mera ograničenja, pa čak i zabrane izlaska noću.
Za to su se izjasnili i zdravstveni stručnjak nemačkih socijaldemokrata (SPD) Karl Lauterbah i bavarski premijer Markus Zeder (CSU). Do sad je zabrana izlaska noću u Nemačkoj uvođena samo u retkim gradovima. Da li je ta mera stvarno delotvorna?
Argument za uvođenje zabrane izlaska noću odnosno policijskog časa kaže da se infekcije događaju pre svega u privatnim kontaktima, te da bi smanjenje takvih kontakata smanjilo i broj infekcija.
Karl Lauterbah je u ponedeljak na Tviteru podelio jednu naučnu studiju, uglavnom s britanskih univerziteta, koja pokazuje da bi uvođenjem zabrane izlaska noću reproduktivni broj, dakle broj ljudi koje prosečno zarazi jedna inficirana osoba, mogao da se smanji za 13 odsto. Ali, autori upozoravaju da je to povezano i sa drugim merama, recimo zatvaranjem ugostiteljskih objekata i ograničenjem privatnih susreta. Za sada je ta studija objavljena samo kao preprint, dakle nije prošla proveru drugih stručnjaka.
Iskustva sa zabranom izlaska imaju Kanađani. Početkom januara u Kvebeku je uvedena zabrana izlaska noću. DW je od kanadskog Ministarstva zdravlja pokušalo da sazna da li je sprovedena i analiza efikasnosti te mere, ali je iz Ministarstva odgovoreno vrlo neodređeno – da ta mera „sprečava okupljanja“.
Džaj Kaufman, epidemiolog sa Univerziteta Mekgil iz Montreala, najvećeg grada Kvebeka, odgovorio je na upit DW da ne zna ništa o nekoj formalnoj evaluaciji rezultata zabrane izlaska.
„Poslednjih meseci broj novih zaraza u Kvebeku je bio stabilan ili je padao, dok je u drugim pokrajinama rastao“, kaže Kaufman. Ipak, on ne može i ne želi da izvodi zaključak da je to rezultat zabrane izlaska noću. Na to, kaže, utiču brojni drugi faktori: broj vakcinisanih, to da li se nastava obavlja u školama ili digitalno, koliki je broj testiranih dnevno…
S obzirom na to da je dan postao duži i da je uvedeno letnje računanje vremena, zabrana izlaska je sredinom marta pomerena sa 20:00 na 21:30. I – broj novih infekcija je porastao. Ali šta je na to uticalo i kako međusobno deluju pojedine mere, to bi moralo da se istraži, kaže kanadski epidemiolog.
Onaj ko bez razloga izađe noću i bude uhvaćen, može da računa sa kaznom od 1.000 do 6.000 kanadskih dolara (670 do 4.400 evra). Kazne nisu oslobođeni ni maloletni, moraju da plate 500 dolara (335 evra).
Ni u Nemačkoj nema pouzdanih studija o rezultatima zabrane izlaska noću, kaže profesor Kristof Šite, predsednik Cuzeovog instituta iz Berlinu, koji se bavi računarskim simulacijama. On smatra da zabrana izlaska noću može biti veoma efikasna ako se poveže s drugim merama i ako se ljudi toga pridržavaju. Šite ipak misli da je efekat zabrane izlaska kratkotrajan, jer se ljudi onda sastaju u drugo vreme.
Od kako je uveden prethodne srede, policijski čas trajao je od 20 sati do 5 ujutro. To je bilo vreme kada više niko ne sme na ulicu, a par trenutaka pre početka policijskog časa, ulice se munjevito prazne. Narodno pozorište u Nišu u bojama je francuske zastave. To je podrška Francuskoj, a boje se menjaju svakog dana kao podrška najugroženijim zemljama.
Od kako je uveden prethodne srede, policijski čas trajao je od 20 sati do 5 ujutro. To je bilo vreme kada više niko ne sme na ulicu, a par trenutaka pre početka policijskog časa, ulice se munjevito prazne. Narodno pozorište u Nišu u bojama je francuske zastave. To je podrška Francuskoj, a boje se menjaju svakog dana kao podrška najugroženijim zemljama.
Amine Gorbani smatra da zabrana izlaska ipak ima efekta, iako se ljudi susreću u drugo vreme. Gorbani radi na Tehničkom univerzitetu Delft u Holadniji i uz pomoć kompjuterskih simulacija istražuje ljudsko ponašanje. Zajedno sa naučnicima iz Francuske, Holandije i Švedske ona radi na projektu ASSOCC, simulaciji širenja pandemije. Naučnici tako testiraju efikasnost pojedinih mera.
Ljudi u računarskoj simulaciji imaju potrebe, kao što je glad, ili želje, recimo da se susretnu sa prijateljima. A ako su potrebe i želje jake, onda se pravila krše.
Rezultat je sledeći: zabrana izlaska pomaže usporavanju rasta broja zaraženih i tako može da se zaštiti zdravstveni sistem od preopterećenja. Ali, zabrana izlaska bi morala da bude na snazi duže vreme da bi bila efikasna, kaže Gorbani. Osim toga, zabrana se mora povezati s drugim merama.
Koliko efikasne su zabrane izlaska u poređenju s drugim merama, zavisi i od toga u kojoj fazi pandemije se društvo nalazi. Ako se radi o novom talasu infekcije, kao sada u Nemačkoj ili Holandiji, onda zabrana izlaska noću povezana sa strogim lokdaunom može biti efikasna, kaže Gorbani. Nakon tri nedelje lokdaun može da bude ublažen, ali zabrana izlaska noću bi trebalo da ostane na snazi, kaže naučnica na osnovu rezultata simulacije.
U velikom delu Francuske ljudi već mesecima ne smeju da izlaze noću, negde od 18, negde od 19, a negde od 20 časova. Stručnjaci se ne slažu kod procene kakav je bio efekat tih mera.
Naučnici iz Tuluza utvrdili su da je zabrana imala i jednu negativnu posljedicu. Najpre je važila zabrana izlaska od 20:00 i to je smanjilo broj infekcija. A onda je zabrana poerena na 18:00, što je pogoršalo stanje. Razlog je, smatraju naučnici, što su se onda u prodavnicama stvarale veće gužve.
Jedna aktuelna preprint-studija naučnika sa francuskog Instituta za zdravlje i medicinska istraživanja zalaže se za uvođenje zabrane izlaska noću. Uz nju bi, smatraju stručnjaci, trebalo da idu i druge mere kao što je držanje rastojanja da bi se sprečilo širenje mutiranog korona-virusa, takozvanog britanskog soja, koji je agresivniji.
Zaključak: onaj ko se zalaže za uvođenje zabrane izlaska noću, odnosno policijskog časa, rado se poziva na iskustva drugih zemalja. Ali, do sada je suviše malo pouzdanih studija u vezi s tim. Ipak, računarske simulacije ukazuju da bi zabrana izlaska kombinovana sa drugim merama, recimo lokdaunom ili ograničenjem privatnih susreta, mogla da bude efikasna.
Kurir.rs/DW