Dok svet pokušava da se izbori sa pandemijom koronavirusa, bogate zemlje gomilaju vakcine, a aktivisti pozivaju na promenu zakona o intelektualnoj svojini u nadi da će se tako ubrzati proizvodnja vakcina protiv kovida 19 na globalnom nivou i smanjiti sve veći jaz između bogatih i siromašnih koje nemaju ili imaju vrlo ograničen pristup cepivu.
Sjedinjene Države i šačica drugih bogatih zemalja-proizvođača vakcina uskoro će vakcine dopremiti do svih zainteresovanih, dok desetine najsiromašnijih zemalja nije vakcinisalo ni jednu jedinu osobu.
Aktivisti ovu neravnomernu raspodelu nazivaju “vakcina aparthejdom” i pozivaju najveće svetske farmaceutske kompanije da podele tehničko znanje i na taj način pomognu da se ubrza imunizacija.
“Cilj zdravstvenih agencija je da kontrolišu pandemiju a to može da znači i da neće svi imati pristup vakcinama – ne samo ove godine, već dugoročno”, rekao je Gardijanu Piter Mejbarduk, direktor udruženja Javni građanin koje se zalaže za fer pristup medicinskog programu.
“Nema sumnje da siromašnije zemlje teže dolaze do doza”, rekao je dr Hauard Markel, istoričar pandemija na Mičigenskom univerzitetu. “Čak i ako ih ima u prodaji, postoji mnogo prepreka koje moraju da prevaziđu”, dodao je on.
Trenutno, 30 zemalja u svetu nije dobilo nijednu jedinu dozu vakcine. Oko 90 miliona doza koje je trebalo da budu raspoređene u martu i aprilu preko programa Kovaks, globalne inicijative za distribuciju vakcina siromašnima, kasni zbog izbijanja epidemije u Indiji. U Evropi, porast broja novozaraženih i troma vakcinacija doveli su do zabrane izvoza vakcina.
“Ovo je klasičan slučaj industrije kojoj je vrlo stalo da zaštiti sebe a gde javnost vrlo malo razume koliko toga je na kocki”, rekao je Din Bejker, ekonomista i osnivač Centra za ekonomsko i političko istraživanje.
Aktivisti kažu da bi farmaceutske kompanije trebalo da podele znanja vezana za proizvodnju vakcina i da za to dobiju odgovarajuću nadoknadu.
Neki proizvođači, pak, navode da je nedostatak vakcina mnogo više komplikovan od proste izmene zakona budući da se van Evrope i SAD malo toga proizvodi.
“Na osnovu mog iskustva rada na vakcinama poslednjih nekoliko decenija, patenti i intelektualna svojina nisu najveći problem”, kaže dr Piter Hotec, dekan Nacionalne škole tropske medicine u Bejlor koledžu, Teksas.
Hotec trenutno radi na razvoju jeftine vakcine koja može lako da se proizvede i koja bi se distribuirala u siromašnijim zemljama. “Problem sa vakcinama su infrastruktura i ljudski kapital za proizvodnju vakcina”, rekao je on.
Svi se slažu da je potrebno više proizvodnih pogona u Africi, Aziji i Latinskoj Americi kako bi se pokrile potrebe siromašnih zemalja. Dok vakcine ne dođu do njih, a farmaceutske kompanije sve gledaju samo kroz prizmu zarade, novi sojevi korone nastaviće da se pojavljuju i kose.
Iako se o njoj govori samo kao o Moderni, vakcina je proizvedena u saradnji firme sa američkim Nacionalnim institutom za alergiju i infektivne bolesti. Američki poreski obveznici obezbedili su 6 milijardi dolara za razvoj vakcine u zamenu za potencijalne doze. Vakcina je takođe testirana na Amerikancima koji su se doborovljno prijavili za to.
“To je bukvalno narodna vakcina”, kaže Mejbarduk.