Rusija i Kina koriste vakcine kao sredstvo za širenje uticaja, tvrdi NBC.
Ubrzo nakon što je Moskva prodala 5,2 miliona doza svoje vakcine Sputnik V, predsednik Vladimir Putin razgovarao je krajem januara sa svojim bolivijskim kolegom Luisom Arceom, razgovarajući o temama koje su se razlikovale od izgradnje nuklearne elektrane do kopanja litijuma i rezervi gasa.
U severnoj Africi Alžir nije platio ni centa za kineske vakcine koje su stigle u martu. Ono što je ponudio bilo je da podrži "ključne interese" Pekinga i suprotstavi se mešanju u njegove "unutrašnje stvari" - jezik koji je Kina koristila za odbranu od kritika zbog autonomije Hong Konga i optužbi za kršenje ljudskih prava u Sinđijangu, što negira.
Iako Kina i Rusija to negiraju, stručnjaci kažu da počinju da vide kako strategija Pekinga i Moskve za prodaju ili doniranje svojih vakcina u inostranstvu podmazuje točkove njihovih međunarodnih odnosa i omogućava im da prošire svoj uticaj širom sveta.
To je razvoj događaja koji bi trebalo da izazove ozbiljnu zabrinutost Sjedinjenih Država i drugih demokratija, smatraju bivši američki ambasadori i druge bivše diplomate.
Ono što rangira ove posmatrače nije da Kina i Rusija pobeđuju u diplomatiji vakcina, već to što SAD i drugi još uvek nisu u igri. Umesto toga, Vašington i njegovi saveznici odlučili su da daju prednost svom domaćem stanovništvu, držeći većinu doza kod kuće i izazivajući nezadovoljstvo u inostranstvu.
"Sjedinjene Države su donedavno bile država za bilo koju veliku zdravstvenu katastrofu", rekao je Tomas Šenon, bivši američki državni podsekretar za politička pitanja, treća najviša uloga u Stejt departmentu. "Dakle, izvlačenje sa terena je vrlo zbunjujuće."
Šenon, koja je bila u administraciji predsednika Džordža Buša mlađeg, Baraka Obame i Donalda Trampa i bila ambasador u Brazilu od 2010. do 2013. godine, rekla je da je Trampova odluka da se povuče iz međunarodnog odgovora Covid-19 poslala "zastrašujuću i zabrinjavajuću poruku mnogim zemljama koje se nađu u veoma osetljivom trenutku ".
Ako se to ne promeni pod predsednikom Bajdenom i u budućnosti, "svet će shvatiti da nismo pouzdan partner i to bi za nas bilo opasno", rekao je. "Verujem da je to nešto što će se pamtiti."
Malo ko bi tvrdio da je slanje spasonosnih vakcina širom sveta loša stvar.
"Ovde ne govorimo o prodaji oružja", rekao je Džon Kembel, koji je bio američki ambasador u Nigeriji od 2004. do 2007. "Govorimo o nečemu što građani širom sveta žele i očajnički trebaju".
Zapravo obe zemlje negiraju izvoz vakcina u diplomatske svrhe.
Ova ideja je "izuzetno uskogrudna", rekao je Guo Veimin, portparol Kineske narodne političke konsultativne konferencije, na godišnjem sastanku prošlog meseca. Predsednik Si Đinping obećao je da će vakcine učiniti "globalnim javnim dobrom".
Slično tome, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija samo veruje da "treba da bude što više doza vakcina", tako da "sve zemlje, uključujući i najsiromašnije, imaju priliku da zaustave pandemiju".
Posle oblaka skepticizma, nedavna istraživanja sugerišu da su državne vakcine, kineski Sinopharm i ruski program Sputnik V, efikasne kao i druge. Odobrili su ih desetine regulatora.
Od skoro 250 miliona doza vakcina koje je do sada proizvela, Kina je poslala 118 miliona u 49 zemalja, navodi Airfiniti, kompanija za farmaceutsku analitiku sa sedištem u Londonu.
Rusija je poslala vakcine u 22 različite zemlje, a Indija je izvezla ili donirala 64 miliona od skoro 150 miliona doza koje je proizvela, navodi Airfiniti, što neki stručnjaci tumače kao pokušaj Nju Delhija da uravnoteži uvertire diplomatije vakcina svog regionalnog rivala, Pekinga.
Suprotno tome, SAD su isporučile nešto više od 200 miliona doza vakcina sopstvenoj populaciji, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Pristali su da dele samo mali broj - oko 4 miliona snimaka sa Univerziteta AstraZeneka-Okford koje ionako nije koristio - sa Meksikom i Kanadom.
Zapadni nacionalizam protiv vakcina stvorio je vakuum u kojem zemlje sa nižim i srednjim prihodima nisu mogle da dobiju pristup slikama. A Peking i Moskva su presrećni da uskoče.
Većina kineskih i ruskih doza vakcina otišla je "tamo gde se zapadne sile i Rusija i Kina već godinama takmiče za veći uticaj", rekla je Agata Demarais, globalna direktorka prognoziranja u istraživačkoj grupi Ekonomist Intelidžens Junit, sa sedištem u Londonu.
Jedno od ključnih ratišta je Egipat, koji svake godine dobija pomoć od 1,3 milijarde američkih dolara, ali čija je situacija sa ljudskim pravima dovela do zategnutih veza sa Zapadom. Naručio je desetine miliona doza iz programa Fajzer, AstraZeneka, Sinopharm i ruskog programa Sputnik V. Ali u Kairo su u januaru prve vakcine stigle iz Kine.
"Za čoveka na ulici" u afričkim zemljama koji koristi vakcine, "Rusija i Kina postaju nešto privlačniji kao mogući modeli za napredak ", rekao je Kampbel bivši ambasador u Nigeriji." Moguće je da će to pomoći da se poveća privlačnost autoritarnih oblika vlasti na štetu demokratskijih oblika vladavine. "
Pandemija je takođe omogućila Rusiji da gradi odnose u Latinskoj Americi izvan svog tradicionalnog uporišta u Venecueli, rekao je Šenon, dok je poziv ruskog i bolivijskog predsednika bio jasno povezan sa njihovim sporazumom o vakcinama, rekla je Demarais. Bolivijsko predsedništvo nije odgovorilo na zahtev za komentar.
A u istočnoj Evropi, upotreba kineskih i ruskih vakcina omogućila je Srbiji i Mađarskoj da se vinu ispred suseda koji se bore sa zagušenim zapadnim zalihama.
Podela vakcina nikako nije jedini način na koji Moskva i Peking pokušavaju da prošire svoj uticaj. Na primer, zaostaje za ruskom prodajom oružja, na primer, ili kineskim planom infrastrukture "Pojas i put".
Diplomacija vakcina je zapravo "još jedna cigla u građevini" njihovog višedecenijskog pokušaja da steknu uticaj na globalnom Jugu i ospore poratni poredak, rekao je Demarais, bivši francuski diplomata koji je radio u Moskvi i na Bliskom istoku.
"Pandemija nije stvorila nikakve nove trendove. To su samo ubrzani tekući pomaci", rekla je ona. "Fragmentacija globalnog svetskog poretka dešava se veoma dugo.
U međuvremenu, Kina ima dve prednosti koje zapadne zemlje nemaju. Nakon što je brzo suzbio njegovo izbijanje, manje je hitno da vakcine drži kod kuće. A njena jednopartijska država ne mora da brine zbog nezadovoljstva birača.
"Bilo bi političko samoubistvo da Bajden kaže:" Dragi moji kolege Amerikanci, poslaću milione vakcina u Južnu Ameriku ili Afriku samo zato što moramo da se takmičimo sa Rusijom i Kinom ", rekao je Demarais.
Peking i Moskva takođe su usavršili umetnost odnosa sa javnošću protiv vakcina.
"Kinezi su bili vrlo vešti u brzom kretanju, dajući simbolične donacije - i za to imali puno izveštavanja u štampi", rekao je Ričard Olson, bivši američki ambasador u Pakistanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Sada izgleda da SAD pokušavaju da promene međunarodnu sliku.
Iako je Tramp pokazivao malo interesovanja za globalne napore na vakcinama, Bajden je dramatično promenio ton. Dao je 4 milijarde dolara COVAKS-u, planu za podelu vakcina, i pozvao saveznike da svoj višak daju siromašnijim zemljama.
SAD, Indija, Japan i Australija nedavno su pokrenule kontraofanzivu, planirajući da doniraju milijardu doza vakcina do 2023. godine.
Upitana o diplomatiji vakcina na brifingu prošlog meseca, zamenica portparola Stejt departmenta Džalina Porter odbila je da razgovara o Kini i rekla je da su "SAD preuzele vodeću ulogu u globalnoj pobedi nad ovom pandemijom".
Ali mnogi brinu da će biti kasno.
Bajdenov fokus još uvek nije loš kod kuće. Kupio je stotine miliona metaka za američko oružje i gledao je da donira zemljama u razvoju samo kad se svakoj odrasloj osobi u SAD ponudi vakcinacija.
"Da sam i dalje upućen u ambasadu, rekao bih da ovde moramo da uđemo u igru", rekao je Demarais. "Ali takođe bih rekao da mislim da smo izgubili utakmicu."
Kurir.rs/NBC News