U političkom časopisu "Internešnl biznis tajms" (International Business
Times) sa sedištem u Njujorku, danas je izašao članak pod naslovom "Politički kraj je na vidiku za poslednjeg "neosuđenog ratnog zločinca" Balkana" koji je napisao pukovnik Ves Martin, a koji se odnosi na Mila Đukanovića.
IBT piše da - u političkom sumraku, kada ti se predsednička karijera bliži kraju i nalaziš se pod međunarodnom istragom za etničko čišćenje, korupciju i ubistvo novinara - šta treba da se uradi da zaštitiš sebe, svoje saradnike i članove porodice?
IBT navodi da u izopačenoj, distopijskoj politici Balkana može - lažno optužiti svoje političke protivnike za odbijanje da priznaju genocid, navodeći da je Milo označen kao poslednji, preostali "neosuđeni ratni zločinac".
"Nakon samo nešto više od stotinu dana otkad je prva demokratski izabrana vlada preuzela dužnost u Crnoj Gori, članici NATO-a i najmanjoj državi regiona, predsednik Milo Đukanović i njegova partija "Demokratskih socijalista“ – kriminalna i iznuđivačka smicalica koja se predstavlja kao politička partija - očajni su, i sa valjanim razlogom", navodi IBT i dodaje:
Poražen na parlamentarnim izborima prošle godine po prvi put u 30 godina, sad je poražen i u svojoj opštini gde je rođen marta ove godine, i u pripremi je za ponovni poraz na novim lokalnim izborima koji će uslediti u maju. Sa svakim mesecom koji prođe vidi se kako nestaje pristup državnim resursima i sposobnost za podmićivanje, nameštanje izbora i korupciju. Sve mu klizi iz ruku.
Ali čak i više od gubitka moći, predstojeći postupci pred sudovima su ono zbog čega je Đukanović najviše uspaničen.
Zapadni advokati pripremaju se da podignu optužnice protiv Đukanovića pred međunarodnim sudom za zločine protiv čovečnosti tokom ratova u Jugoslaviji.
Dokaz je potpun, i to njegovim sopstvenim rečima: 1997. godine Đukanović se uživo na televiziji hvalio da je dve godine ranije kao premijer naredio da Bošnjaci budu poslati iz Crne Gore nazad u Bosnu ipodseča na svedočenje Mladićevog šef policije o Đukanovićevom prekidanja sankcija radi snabdijevanja gorivom Mladićevih tenkova.
Dalje, piše IBT, na Malti, gde se visokim političkim figurama sudi za ubistvo antikorupcijske novinarke Dafne Karuana Galicia, njena porodica je otkrila da je njena poslednja istraga pre njene smrti bila o Đukanovićevim vezama sa onima izvedenim pred sud za njeno ubistvo.
Ali najneposredniju pretnju Đukanović oseća kod kuće. Sa svakim danom kojim nova vlada razotkrije više korupcije i malverzacija iz olupine kovane u državnim institucijama od strane DPS-a.
Ruski špijuni otkriveni su u srcu službi bezbednosti; otkriveno je da je članstvo Crne Gore u međunarodnom savezu COVAKS vakcine ostalo neplaćeno, nacionalna avio-kompanija je bankrotirala bivajući korišćena kao privatni avion za porodicu Đukanović. U svim ministarstvima i vladinim agencijama utvrđeni su prestupi.
Stoga, nije iznenađenje da Đukanović oseća da mora da montira konačan udarac onima koji su njegovu partiju učinili potrošenom silom. Napad je počeo prošle sedmice u Skupštini, gde je njegova značajno umanjena družina poslušnika poslušno postavljala pitanja - postavljajući zamku novom ministru pravde tokom sednice kad su poslanici postavljali pitanja Vladi.
Postoji puno pitanja koja je DPS mogao uputiti ministru: mogli su postaviti pitanje zašto misli da je specijalni tužilac kojeg je ranije imenovao DPS tvrdio da ne postoji dovoljno dokaza da se podnesu optužnice protiv Đukanovića; ili su mogli unakrsno ispitivati diskusiju vlade sa Evropskom komisijom i Savetom Evrope o planovima da se oslobode tog kompromitovanog tužioca, koji ne sarađuje.
Mogli su ispitivati o načinu na koji planira da popravi niz zloupotreba u sferi ljudskih i vladavine prava koje su navedene od strane Stejt Departmenta Sjedinjenih Država da su se desile pod Đukanovićevom šapom tokom DPS-ove poslednje godine na vlasti. Ali ne. Pitali su ministra o njegovim pogledima na dešavanja u Srebrenici u susednoj Bosni – kada je on imao deset godina.
Kao međunarodno priznat advokat – iako sa četiri meseca na funkciji, politički početnik – ministar je dao pravnički odgovor koji oni nisu ni zaslužili. Cilj DPS-a je bio da podeli i da pokuša da označi njega - bivšeg asistenta Visokog komesara za izbeglice Ujedinjenih Nacija – kao apologetu za događaje koji su se desili kada je on bio dete. Time je sve još ciničnije, imajući u vidu da dokazi pokazuju da je njihov sopstveni vođa zapravo bio upleten u dešavanja.
Napad nije uspeo. Bosanske grupe istupile su navodeći da su voljne da svedoče protiv Đukanovića zbog njegovog saučesništva podupiranjem onih koji su izvršili zločin - i povećala se podrška ministru i vladinoj kampanji da isporuče vladavinu prava i reformu pravosudnog sistema. Čak i medij koji je nekada bio posvećen DPS-u sada priznaje da je pitanje bilo bezobzirni stav.
Dalji pokušaji da se spotaknu i oštete drugi ministri – i vlada – dolaze. Ipak stoji činjenica, bez obzira na to koliko oštro se bori, Đukanovićevo vreme je okončano. Sa 60 – i posle 30 godina na vlasti - niko ne bi bio toliko budalast da se pretvara da on ima budućnost u političkom životu. Sam obim istovremenih slučajeva i optužnica i tužbi već iniciranih i pripremljenih protiv njega od Haga, do Bosne, Malte i same Crne Gore znači da je nemoguće za njega da ih sve izbegne.
Za one u DPS-u, izbor je jednostavan: Ili će se osloboditi Đukanovića – ili oni rizikuju da potonu sa ovim brodom.
Kurir.rs/International BusinessTimes