Kada je 4. aprila prošle godine stigla vest da je preminuo Miša Tumbas, nekako su se sva ljudska srca, bez obzira na navijačku pripadnost, rastužila.
Jer Miša Tumbas je bio ona vrsta navijača koja živi za svoj klub, koja diše za svoj klub, ona vrsta kakva se ređe i ređe može pronaći. Ona vrsta navijača koja voli svoje, ali ne mrzi tuđe.
Miša Tumbas je i bukvalno živeo na Partizana i gotovo da je napamet znao raspored svih utakmica crno-belih bez obzira na vrstu sporta ili uzrasne kategorije. Miša je bio na tribinama, Miša je pravio buku, Miša je zabavljao i navijače i aktere na terenima.
Kada je 4. aprila prošle godine stigla vest da je preminuo Miša Tumbas, jedna od prvih misli bila je, "kakva ironija, tog čoveka bi ispratilo milion ljudi, a ne može zbog pandemije koronavirusa". Pandemije koja tada beše u začetku i zbog koje se na sahrane išlo u najmanjem mogućem broju. Miša Tumbas otišao je u tišini, upravo suprtono načinu na koji je živeo.
Danas, godinu dana kasnije, izgleda kao da u svemu ima neke simbolike. Već godinu dana nema buke sa tribina. Nakon odlaska Miše Tumbasa stadionima i halama odjekuje tišina.
Ali zato... I s one strane, on te bodri Partizane!
Kurir sport