Direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja u Ipsosu Marko Uljarević, prema rezultatima najnovijeg istraživanja javnog mnjenja, komentarisao je i kako je korona uticala na rejting vladajuće koalicije.
- Velike krize predstavljaju idealan kontekst za promene na političkoj sceni. Međutim, promene mogu biti pozitivne ili negativne, a to pre svega zavisi od toga kako su se aktuelne vlasti snašle u tom vremenu u kom se sve preokrene za jako kratko vreme. Uzmite Svetsku ekonomsku krizu 2008. za primer. Tada smo imali strahovit gubitak radnih mesta, propraćen nerealnim optimizmom jednog dela liderstva tadašnje vlasti, što je sve skupa jako uticalo na njihov tadašnji rejting, i što im jedan deo javnosti pamti i danas. Ilustracije radi, za ekonomske probleme i dalje 51 odsto ukupne populacije krivi prethodnu vlast, čak 21 procentni poen više nego što odgovornost atributiraju sadašnjoj vlasti. Kovid kriza je drugačija, ona je pre svega globalna zdravstvena kriza, ali odmah zatim i ekonomska. Tako je došlo i do neverovatnih promena i prioriteta kod građana. Sveukupno, javnost je pozitivno ocenila sve napore aktuelnih vlasti u borbi protiv korone. U martu mesecu, posmatrano na petostepenoj skali gde su ocene kao u školi, borbu protiv korone pozitivno ocenjuje (zbir ocena 4 i 5) 62 odsto građana Srbije, dok negativne ocene (zbir ocena1 i 2) daje 20 odsto građana, od čega izrazito negativne (jedinice) tek 11 odsto. Dugoročnu promenu najbolje možemo uočiti ako posmatramo vremensku seriju u proteklih osam godina. Na primer, učinak vlasti u domenu zdravstva, u februaru 2013, dakle, neposredno po promeni na izborima 2012, pozitivno je ocenjivalo tek 8,5 odsto građana Srbije, dok u martu 2021. učinak pozitivno ocenjuje 52 odsto građana Srbije, a negativno 27 odsto (od čega izrazito negativno 13 odsto).
Kako je korona uticala na rejtinge svih političkih stranaka?
- Ovi indikatori objašnjavaju zašto nema negativne promene u rejtingu SNS tokom krize, i tačnije, zašto je on i dalje, poredeći sa periodom neposredno pre korone, i dalje veći. U poslednjem mesečnom istraživanju javnog mnjenja, rađenom u martu, na uzorku 1.000 punoletnih građana Srbije u kom su podaci prikupljeni putem telefona i na internetu, registrovali smo nešto malo više od 3,5 miliona opredeljenih građana Kad kažem da su opredeljeni, to znači da bi u ovom trenutku izašli na birališta i znaju za koga bi glasali. Među tim opredeljenima, SNS bi osvojila 58 odsto, SPS 7,2 DJB 4,4, SSP 3,8, a SPAS 3,6 odsto Istraživanja pokazuju da bi se za cenzus borilo još nekoliko stranaka kao što su SRS, POKS, Zavetnici, „Ne davimo Beograd“ i Narodna stranka, koje prilično variraju, ali pokazuju potencijal za prelazak cenzusa na nacionalnom nivou, dok sve ostale stranke pojedinačno beleže rejting koji se za svaku od njih kreće između jedan i dva odsto. Posmatrano na duži rok, rejting dve najveće stranke SNS i SPS je prilično stabilan iza njih su karakteri stične manje oscilacije. SNS ovako visok nivo duguje ličnom rejtingu Aleksandra Vučića. Naime, od 2000. naovamo imali smo veliki broj političara koji su imali tako visok rejting, ali niko nije uspevao da ostane tako dugo na tako visokom nivou. S druge strane, značajan deo birača opozicije ima negativnu motivaciju u korenu, glasaju protiv Vučića, ali problem je što za dobar deo opozicionih lidera vezuju negativan sentiment kao i prema njemu, i veoma često traže nove lidere za koje veruju da su Vučićevi glavni oponenti. Podaci koje sam izneo se odnose na pojedinačne stranke, ali u slučaju izbora glasački listić sigurno ne bi izgledao ovako. Problem je u tome što u ovom trenutku ne možemo meriti koalicije, jer one nisu ni blizu izvesnosti, a na osnovu ovih rejtinga znamo da će najveći deo stranaka morati da se udružuje da bi prešli izborni prag od tri odsto, reskirajući, pri tome, i negativnu sinergiju. U slučaju koalicija, DSS i POKS imaju realnu šansu da predu cenzus.
VAKCINE I KRIZNI ŠTAB
Kako javno mnjenje gleda na poteze koje je od početka vukao Krizni štab?
- Krizni štab i dalje odoleva, u martu je 46 odsto građana pozitivno ocenjivalo učinak Kriznog štaba, a 37 negativno. Kažem da odolevaju, jer posmatrano u dužem vremenskom kontekstu, ako se izuzme prvi mesec krize, oni imaju blago negativan trend. Oko Kriznog štaba su isprepletani različiti interesi, napadi na njih dolaze sa različitih strana i neretko ih optužuju za previše različitih stvari, od pokušaja osporavanja njihovih odluka na stručnom nivou, pa do odgovornosti za efekte njihovih mera na ekonomiju. Moj utisak je da prema njima kao javnost nismo fer, i umesto podrške dok kriza ne prođe, mislim da im zameramo često sitnice.
Kako javnost gleda na nabavku vakcina i vakcinisanje?
- Sama činjenica da je Srbija u samom vrhu po broju vakcinisanog stanovništva govori o pozitivnom odnosu javnosti prema vakcinisanju. Verujem da bismo bili još uspešniji da se pitanje zdravlja i vakcinacije nije politizovalo. Jedan deo političke javnosti je neoprezno davao tendenciozne izjave usmerene protiv određenih vakcina, mediji, ili makar jedan deo, često su fokusirani na trivijalne stvari, poput pitanja da li ima redova ili nema, da li je negde slučajno napravljena neka greška, umesto opšte podrške i mobilizacije javnosti da se u što većoj meri vakciniše.
Koliko su jaki otpori kada je reč o primanju vakcine? Imaju li antivaks pokreti sledbenike?
- Veličina antivakserske grupe se ne može jednostavno izmeriti, niti se uzdržavanje od primanja vakcina može podvesti isključivo pod antivakserski stav. Kod jednog dela našeg društva, a tako je i kod drugih, uzdržavanje da se vakcina primi posledica je zbunjenosti, konfuzije, neznanja i straha, a ne jasnog i snažnog stava protiv vakcine. Odsustvo unisonog stava političkih elita, zloupotreba informacija u medijima, objava kontradiktornih informacija, dovele su širom sveta do formiranja ambivalencije i konfuzije. U januaru 2021, u svetskom istraživanju Ipsosa, 36 odsto građana Sjedinjenih Država je izjavilo da ne bi primilo vakcinu, 33 odsto građana Nemačke, 26 odsto građana Kine, a tek 14 odasto građana Ujedinjenog Kraljevstva i Brazila. Najmanju spremnost su (među ispitanim zemljama) pokazivali građani Rusije, čak 54 odsto. Suština je da je nespremnost na primanje vakcine prisutna svugde. U svim društvima se postavljalo mnogo pitanja oko vakcine - oko njene dostupnosti, odobravanja, distribucije, a skoro nigde komunikacija sa ovom grupom nije bila prioritet, jer smo se, pre svega, bavili da li će biti dovoljno vakcina a ne pitanjem da li će dovoljno građana želeti da ih primi. Dakle, nije pitanje tretmana antivaksera već obaveštavanja građana.
(Kurir.rs/Blic)