Tajvanski moreuz je "bure baruta" koji ima potencijal da pokrene svetski rat, rekao je u utorak vojni analitičar kao panel stručnjaka okupljenih da razgovara o američkoj spoljnoj politici iz tajvanske perspektive.
Kineska operativna grupa nosača aviona koju predvodi Liaoning trenutno sprovodi ono što je Peking nazvao "rutinskom" borbenom vežbom istočno od Tajvana, dok američka vojska nadgleda vežbu na Tihom okeanu i raspoređuje udarnu grupu teodora Ruzvelta u Južnokinesko more.
To su znakovi da su SAD, Kina i Tajvan upale u "začarani krug", dok napetosti i dalje rastu u regionu, prema Ma Čen-kun-u, profesoru na postdiplomskom institutu za kineska vojna pitanja na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Taoiuan na severoistoku Tajvana.
Ma je komentarisala dok se pojavljivala na panelu od četiri osobe čiji je domaćin Prospekt fondacija, istraživački centar sa sedištem u Tajpeju koji istražuje međusobne prolaze i savetuje vladu, izvestila je tajvanska Centralna novinska agencija.
Tajvanski moreuz sada podseća na Balkan pre izbijanja Prvog svetskog rata, dodao je Ma, rekavši da je "prozor za mir" - nenasilno rešavanje odnosa između Kine i Tajvana - postajao sve manji.
"Iako nijedna zemlja ne namerava da pokrene rat, burad baruta raširene su širom Tajvanskog tesnaca i okoline", rekao je on.
Njegove primedbe usledile su onog dana kada je tajvansko ministarstvo odbrane izvestilo četiri naleta aviona Narodne oslobodilačke vojske u ostrvsku identifikacionu zonu PVO (ADIZ), samoproglašenu tamferu koja nije regulisana međunarodnim pravom. U ponedeljak, dok su Liaoning i pet pratećih kineskih ratnih brodova ušli u zapadni Pacifik, PLA je uleteo 10 borbenih aviona i izviđačkih aviona u ADIZ.
Kineski ratni avioni videli su se na tajvarskim radarima PVO ukupno 18 dana u martu i do sada su to činili četiri uzastopna dana u aprilu, navodi se na veb stranici ministarstva odbrane.
U panelu od utorka, koji je razmatrao posete državnog sekretara Antonija Blinkena Aziji i Evropi, bio je Li Ših-hui, profesor na Nacionalnom univerzitetu Chengchi (NCCU) u Tajpeju.
Blinkenove posete inostranstvu Tokiju, Seulu i Briselu - prvi diplomatski potezi nove administracije - pokazale su spoljnopolitičku strategiju predsednika Bajdena o ponovnom uspostavljanju zajedničkih interesa Amerikanaca i njegovih saveznika, rekao je Li.
Dajući prioritet svojoj konkurenciji sa Pekingom i čineći to iz perspektive ljudskih prava i bezbednosti, administracija Bajdena stvorila je kontrast između SAD-a i Kine, ističući pretnju potonje regionalnom poretku u Aziji, dodao je profesor.
Strateški značaj Tajvana stavio se na dnevni red u razgovorima između Vašingtona i Tokija, rekao je Li, koji je u programu Japanskih studija NCCU-a. Povećana vidljivost ostrva na međunarodnoj sceni bio je „diplomatski proboj“, dodao je on, ali je rekao da je Tajvan uvukao u veću američko-kinesku bitku za prevlast.
Uprkos podršci koju je dobio za svoj tehnološki napredak i dostignuća u oblasti ljudskih prava, Tajvan je trebao biti okretan i fleksibilan kako bi mogao da izađe na kraj sa strateškim izazovima, zaključio je Li.
Usred upozorenja iz Pekinga, japanski premijer Ioshihide Suga u nedelju je naglasio značaj tajvanskog mira i stabilnosti za region. Rekao je da se nada da će sarađivati sa predsednikom Bajdenom na smanjenju napetosti među moreuzima.
„Važno je da Japan i Sjedinjene Države sarađuju i koriste odvraćanje da stvore okruženje u kojem Tajvan i Kina mogu naći mirno rešenje“, rekao je on u televizijskom intervjuu.
Suga i Bajden treba da održe samit u Vašingtonu 16. aprila, saopštila je Bela kuća.
Dvojica lidera će navodno pomenuti mir širom Tajvanskog moreuza kao zajedničku zabrinutost u zajedničkoj izjavi objavljenoj nakon prve lične posete stranog lidera Bajdenovoj administraciji.
Kurir.rs/Newsweek.com