SRPSKI PILOT HEROJ PRETEČA KAMIKAZA: Đorđe Cvetković Ciga je 6. aprila 1941. poginuo na svoj 29. rođendan braneći naše nebo!
Malo kome je poznato da su preteče kamikaza, odnosno piloti koji su herojski branili naše nebo samoubilačkim akcijama, bili srpski vazduhoplovci tokom Aprilskog rata, nekoliko godina pre Japanaca kojima je istorija pripisala ove poteze. Jedan od njih bio je Beograđanin Đorđe Cvetković Ciga koji je na današnji dan, 6. aprila 1941. godine, na svoj 29 rođendan, dao svoj život za otadžbinu.
Narednik Đorđe V. Cvetković Ciga rođen je u Rekovcu 6. Aprila 1912. godine. Kao jedan od asova na dvokrilcu, radio je kao instruktor borbenih pilota u pilotskoj školi u Mostaru i u Samostalnoj Borbenoj Eskadrili Druge Borbene škole.
U vreme nemačkog napada 1941. godine, škola u Mostaru je raspolagala sa samo 3 zastarela dvokrilca tipa Avia BH-33E-SHS. Dva od ova tri dvokrilca, bila su u Podgorici, u Crnoj Gori, a Đorđe je bio na jednom od njih.
Đorđe Cvetković je tog kobnog 6. aprila, prema nekim informacijama, pre nego što je oboren, uprkos zastarelosti svoje letilice, uspeo da obori dva do tri (treći nije potvrđen) italijanska aviona (tipa Reggia fighter). Prema zapisima iz tog vremena, nakon obaranja bombardera, upustio se u bitku protiv lovaca koji su štitili bombardere, a kada mu je ponestalo metaka, zaleteo se u treći bombarder, zapalio ga i s njim izgoreo na svoj 29. rođendan.
Za odbranu Podgorice bilo je na raspolaganju tri aviona Meseršmit Bf 109, dva Hoker harikena i dva Avia BH-33. U odbrani su učestvovali p.poručnik Milenko M. Milivojević i narednik Đorđe B. Cvetković.
Iako su u vojnim enciklopedijama u svetu kao početak samoubistvenog avio-napada zabeleženi slučaj japanskog pilota Teraučija, i kasnije, 17. aprila 1944. majora Kapušige Takati, kao prvih kamikaza, herojstvo naših pilota se ipak razlikuje.
Dok su Japanski piloti bili specijalno obučavani za svoj samoubilački poduhvat i bili odlikovani pre ulaska u avion, i učestvovali u ceremoniji ispijanja poslednjeg sakea i pisanja oproštajnog pisma najbližima, naši heroji su odluku da pođu u smrt doneli u trenutku, prethodno boreći se do poslednjeg atoma. Nisu imali priliku da se oproste od porodica ali su svojim herojstvom ostavili mnogo više od pisma.
Inače, Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo je bilo jedini rod vojske kraljevine Jugoslavije koji je početak Aprilskog rata dočekao u punom sastavu i u stanju pripravnosti.
Tajnom mobilizacijom koja je počela 12. marta 1941. godine vazduhoplovne jedinice zaposele su 23 ratna aerodroma i letišta predviđena ratnim planom „R-41“. Prema ovom ratnom planu vazduhoplovstvo je imalo sledeće ratne zadatke: vazdušna odbrana jugoslovenske teritorije s ciljem sprečavanja dejstva neprijateljske avijacije; vazdušni napadi na protivničke aerodrome, koncentracije trupa, železničke i drumske komunikacije u pograničnim zonama; vazdušna podrška operacijama jugoslovenske vojske i ratne mornarice.
Međutim, prilikom izrade ratnog plana „R-41“ ratni zadaci JKRV određeni su u skladu sa brojem aviona koji su bili predviđeni za nabavku planom modernizacije vazduhoplovstva. Prema ovom planu broj lovačkih aviona je umesto postojećih 142 trebalo da bude 558, dok je broj bombardera umesto postojećih 147 trebalo da iznosi 590. Broj aviona u naoružanju JKRV ni izdaleka nije bio dovoljan za izvršavanje ratnih zadataka predviđenih planom „R-41“.
Kurir.rs / Wikipedia, surfcity.kund.dalnet,
Foto: Profimedia / Rafael Ben-Ari, surfcity.kund.dalnet