Glavna vest u svim svetskim medijima u sredu 7. aprila je napad na iranski specijalni brod u Crvenom moru za šta se optužuje Izrael, kao znak osvete za raketni napad na izraelski kontejnerski brod u Arabijskom moru pre dve nedelje, iako zvanično još niko nije preuzeo odgovornost za ovaj napad. Pod sumnjom je i kako je napad izveden. Jedni tvrde protivbrodskom raketom, a drugi morskom minom?!
Interesantno je što je napad usledio dan pošto je saopšteno da je načinjn pomak u pregovorima i vraćanju Irana u nuklearni sporazum koji je Trampova administracija poništila, a Iran krenuo u ponovno obogaćivanje urana za izradu atomske bombe.
Iranski mediji saopštili su da je na trupu broda napravljena velika rupa, nastala očiglednim korišćenjem morske mine. Nekoliko iranskih novinskih kuća prikazalo je slike plamena i dima koji su kuljali iz pogođenog plovila u Crvenom moru, ali puni obim štete i da li ima bilo kakvih žrtava nije poznat.
Prema dostupnim podacima napad je izveden u blizini ostrva Dahalak gde se nekada nalazila pomoćna baza sovjetske flote.
Izraelski zvaničnici nisu komentarisali ovaj napad i negiraju odgovornost za akciju i oštećenje plovila, ali jedan neimenovani američki zvaničnik izjavio je da su Izraelci obavestili Sjedinjene Države da su njihove snage pogodile iranski brod oko 7.30 časova ujutro po lokalnom vremenu, kako i da su Izraelci obavestili SAD to nazavali odmazdom zbog ranijih udara na iranska plovila i da je oštećenje na brodu Saviz napravljeno ispod vodene linije.
Jedna od spekulacija koja se pojavljuje jeste da je napad trebao da se desi ranije, ali je bio odložen zbog američkog nosača aviona Dvight D. Eisenhover koji se nalazio trenutno 200 nautičkih milja udaljenosti od iranskog broda kad je napad izveden, a bio je znatno bliži u toj zoni.
Saviz brod za specijalne iranske operacije u Crvenom moru
Iranski brod Saviz na prvi pogled kada se pogleda slika reklo bi se da se radi o obočnom teretnom brodu za prevoz rasutog tereta morem. Međutim bord je daleko od običnog treetnog plovila.
Naime radi se o logističkoj bazi, prislušnom centru i plovećoj bazi za iranske pomorske komandose, koji plovi Crvenim morem sa zadatkom da brine i čuva iranska plovila od mogućeg napada somalisjkih pirata. Međutim, brod je učestvovao i kao centar za snabdevanje i podršku jemenskih Huta u ratu sa Saudijskom Arabijom.
Amerikanci optužuju da brodom Saviz zapravo upravlja Iranska revolucionarna garda "Pasdarani". Kao dokaz te tvrdnje često se prilažu fotogorafija snimljene sa daljine, gde se vide ljudi u maskirnim uniformama, kao i po nekoliko manjih patrolnih plovila za izvođenje prepada i patrolne zadatke u blizini broda
Saviz je prvi put u Crveno more uplovio 2017. godine pre serije uspešnih napada jemenskih Huta čamcima samoubicama i protivbrodskim raketama na plovila Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Veruje se da je brod u tim operacijama imao ulogu osmatračko-komandnog centra, koji je obalskim baterijama Hutim prenosio podatke o kretanju saudijskih plovila pre nego što su na njih lansirane protivbrodske rakete C-801 i C-802.
O Savizu što je do sad poznato jeste da mu je matična luka Bandar Abas, da je izrađen 1999. i da je do imena Saviz promenio čak nekoliko imena, pa se tako navode: Lorestan, Okeanska sveća, Latana, Azaleja i da je plovio po malteškom i zastavom Barbadosa.
Od tehničkih podataka prazan deplasamn broda kreće se oko 16.696 tona, dok je puni 23.176 tona, odnosno radi se o ukrcanom teretu. Dužine je 174 metra, širine 26.03 metra. maksimalna brizna je 13,2 čvora.
Brod je takođe naoružan sa protivavionskim topovima ZU kalibra 23 mm i teškim mitraljezima Dshk kalibra 12,7 mm i KPVT 14,5 mm. Nagađa se da je brod opremljen i lanserima protivbrodskih raketa, protivoklopnim raketama i torpednim cevima. a ima i opciju polaganja morskih mina preko specijalnih otvora na krmi broda tokom vožnje.
Brod je opremljen raznim komunikacijskim i osmatračkim uređajima koji omogućuju praćenje, osmatranje saudijskih plovila uz obalu Jemena.
Kurir.rs/A.Mlakar