U ranim nedeljnim jutarnjim satima 6. aprila 1941. godine 234 bombardera i 120 lovaca nemačke avijacije zateklo je žitelje prestonice Kraljevine Jugoslavije na spavanju.
Domovinu su branili hrabri piloti Šestog lovačkog vazduhoplovnog puka, koji su oborili su više od 40 nemačkih aviona. O veličini podviga govori činjenica da je jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo imalo ukupno tek stotinak modernih lovaca, sposobnih da pariraju neprijatelju, pritom raspoređenih po čitavoj zemlji, te nisu mogli svi da brane prestonicu. Stoga, u odbrani Beograda, dejstvuje samo Šesti lovački puk, koji je imao na raspolaganju svega 43 moderna aviona.
David je izgubio u ovoj bici nemačkog naziva “Strašni sud” a zadatak Golijata je poveren 4. vazdušnoj floti pod komandom generalpukovnika Aleksandra Lera. Šesti puk dao je sve od sebe u četiri dana bombardovanja, tokom kojih je izručeno oko 440 tona razornih zapaljivih bombi.
U neravnopravnoj borbi živote je izgubilo 2.500 ljudi, uništeno je više stotina zgrada, među njima do temelja srušeno izdanje Narodne biblioteke Srbije - ustanove osnovane 1832. godine - sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive kulturne vrednosti, a bombardovan je i Stari dvor.
Neprijatelj ne spava
Elitna jedinica Šestog lovačkog puka bila je u sastavu Prve vazduhoplovne lovačke brigade - najjače jedinice protivvazdušne odbrane.
Obuke, vežbe, preleti i prebaziranja na ratna letelišta bile su im svakodnevica.
Ruševine glavnog grada Srbije
Najveći stepen pripravnosti proglašen je uveče 5. aprila oko 21 čas jer su postojali pouzdani podaci, da će Nemci napasti Jugoslaviju sutra ujutro. Komandant puka, potpukovnik Kostić je s tim upoznao sastav i izdao potrebna naređenja. Noćni odmor proveli su oprezno, sa “jednim otvorenim okom”, spremni za akciju.
U prvim jutarnjim satima sve je delovalo čudno normalno. Sa Radio Beograda čula se muzika, sa zemunskog aerodroma je poleteo prvi par - patrola: kapetan prve klase Milan Žunjić - narednik Vukadin Jelić. Nakon sletanja izvestili su, da nisu primetili ništa neobično. Sat kasnije poleteo je drugi par: kapetan Mihailo Nikolić Kajle sa potporučnikom Miodragom Boškovićem. Oni su patrolirali duž jugoslovensko-rumunske granice u zoni: Vršac - Bela Crkva, zatim su izvestili, da nema nikakvih promena.
Oko 06.35 sati služba vazdušnog osmatranja javila je da formacije nemačkih bombardera pod jakom lovačkom zaštitom preleću jugoslovensku granicu kod Segedina i Turn Severina. Odmah je dat signal za uzbunu i o tome je obaveštena 32. vazduhoplovna grupa stacinirana da aerodromu Krušedol.
Rođeni za pilote
Dobro obučeno ljudstvo i najmoderniji avion bili su glavni adut puka. Njegova mirnodopska lokacija bila je na aerodromu “Zemun”, gde se nalazila i Šesta vazduhoplovna baza. Ratna letelišta su se, s obzirom na zadatak puka, nalazila u neposrednoj blizini Beograda.
Zona puka je obuhvatala severoistočni deo državne teritorije, gde su se nalazili značajni objekti - veliki gradovi, industrijski centri, komunikacijski čvorovi i mostovi na Savi, Tisi i Dunavu.
U neravnopravnim vazdušnim borbama poginulo je 11 naših pilota a ranjeno devet.
Kurir.rs / Blic
Bonus video: