U HOLIVUDU JEDINO BRODI MOŽE DA IGRA TOMU ZDRAVKOVIĆA Braća Lisinac iz Kruševca stigli do Amerike, a deo su filma o slavnom pevaču
Kruševljani Vladimir i Zoran Lisinac, autori ostvarenja "Pored puta" u kojem glumi Majkl Medsen, glavni su "krivci" što je poslednja klapa filma i serije "Toma" o legendarnom Tomi Zdravkoviću pala u Americi.
Vladimir je bio zadužen za produkciju, a Zoran je učestvovao u realizacije ovog projekta i u Srbiji i zajedno s Draganom Bjelogrlićem potpisaće režiju ove priče koju su zajedno inicirali menadžer Bane Obradović i pevač Željko Joksimović.
Koliko je bilo teško realizovati snimanje u SAD?
Vladimir: Životna priča Tome Zdravkovića je veoma autentična i vrlo obimna. Najveći problem je bio dočarati epohu u drugoj zemlji, a još u doba korone. Okolnosti su takve da nismo imali mnogo izbora, ali smo bili hrabri - a hrabre prati sreća.
Zoran: Izrada radnih dozvola za naše glumce je potrajala, a bili smo limitirani brojem ljudi na setu. Međutim, producentska kuća mog brata Vladimira je uspela da to uspešno realizuje uz veliku pomoć Antonija i Ivane Kovačević iz Serbijan tajmsa. Onu su nam obezbedili odlične uslove za rad. Veoma smo zadovoljni atmosferom na setu i kvalitetom snimljenih scena.
Zorane, kakva je veza Čikaga i Tome Zdravkovića? Šta ćemo od te priče videti u filmu i seriji?
Zoran: Toma je proveo jedan period svog života u Čikagu. Nama taj deo njegovog života predstavlja njegov beg od svega što je ostavio iza sebe u tadašnjoj Jugoslaviji. Svakako je to neizostavan period njegovog života i podjednako vizuelno stimulativan koliko i interesantan.
Vidimo da je u filmu učestvovalo dosta statista i da su korišćeni i automobili. Da li je bilo teško nabaviti ih?
Vladimir: Dugo godina sam već u Americi i mislio sam da tu živi oko 300.000 Srba, ali prilikom ove posete od stanovnika sam čuo da ih sada ima već više od pola miliona. Jeziva jedna činjenica, ako je odista tačna, da toliki broj Srba gradi i doprinosi jednoj lokalnoj ekonomiji i društvu izvan naše domovine. Ali aritmetika je aritmetika i tu nema mnogo argumenata. Nabavka i rentanje autentičnih starih automobila iz sedamdesetih bili su za 40 odsto lakši.
Čikago je poznat po "Betmenu". Da li će "Toma" biti sniman na istim lokacijama?
Vladimir: Pronašli smo lokacije koje su signature Čikaga, ali i one koje omogućavaju transformaciju u epohu sedamdesetih, kad je Toma ovde živeo.
Kakvi su utisci sa snimanja Dragana Bjelogrlića, Milana Marića i Sanje Marković? Šta ste ih vodili da vide?
Vladimir: Odlični. Prva liga, profi do bola. Ne bih izostavio ni našeg Gorana Volarevića, koji je slikar iza objektiva. Nismo se razdvajali. Ekipa je uživala u svakodnevnim izazovima i istraživanju kultnih mesta. Na primer, šetnja Mičigen avenijom, late na šetalištu kraj reke Čikago, noć koktela i džez muzike u klubu "Grin mil" bivšeg famoznog gangstera Ala Kaponea. Želeli smo da odemo i na izložbu Van Goga, ali ona je zatvorena.
Zoran: Lepo smo se provodili u srpskih kafanama. Imali smo i najboljeg vodiča kroz grad, čuvenog Đulijanija Demontenegra.
Prepoznaju li Milana Marića u Americi?
Zoran: Marića su naši ljudi prepoznali iz serija i mogu reći da je baš imao tretman zvezde.
Na kraju, jedno šaljivo pitanje. Ako bi Amerikanci radili film o Tomi Zdrakoviću, ko bi mogao da igra njegov lik?
Zoran: Ejdrijen Brodi.
Kurir, Ljubomir Radanov