ŽIVEO SAM U HRANITELJSKOJ PORODICI SA ACOM, DEČAKOM KOJI JE ROM! TUKLI SU NAS SVAKI DAN! Boris Milićević o sreći u nesreći
U svetu i u Srbiji obeležava se Svetski dan Roma koji je ustanovljen sa ciljem da se ukaže na njihov težak položaj. U Srbiji, prema poslednjem popisu, živi više od 147.000 pripadnika te nacionalne manjine i najugroženiji su deo populacije.
O tome su danas govorile osobe iz našeg javnog života, ali je ipak lična priča Borisa Milićevića, pomoćnika ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naterala mnoge na razmišljanje.
Milićević je detinjstvo proveo po sirotištima, domovima za nezbrinutu decu, pa u hraniteljskoj porodici, dok ga mama i tata, Vlada i Lela, nisu usvojili kada je imao osam godina.
On je pisao o paklu koji je proživeo u kući jedne hraniteljske porodice, i to zajedno sa dečakom koji je bio romske nacionalnosti.
- Imao sam tu sreću u nesreći da živim u hraniteljskoj porodici u selu blizu Beograda sa još jednim siročetom Acom, romskim dečakom starijim godinu dana od mene. Bili smo kao braća.
- Doživljavali smo nasilje svakodnevno od strane hranitelja. Batine smo dobijali i zbog najmanjih sitnica. Sećam se da me je jednom hranitelj poslao da kupim paklicu cigareta 57. Pošto sam imao pet-šest godina, nisam pravio razlike u brendovima, pa sam zatražio od prodavačice 75. Ona mi je rekla da nema te cigarete. Kad sam se vratio kući, dobio sam batine.
- One su bile redovna stvar toliko da smo Aca i ja jednog dana nakon batina rešili da pobegnemo od hranitelja. Iskrali smo se iz seoskog dvorišta i otišli do kraja sokaka. Tada nam se to činilo kao da smo otišli na kraj sveta, a ne sela. Našli su nas seljaci i pitali šta tu radimo. Iskreno smo im rekli, a oni su nas vratili kod hranitelja. Onda smo dobili batine zato što smo pobegli od batina. Sećam se kako je i tada Aca skakao ispred mene i dizao ruke kako bi me zaštitio od udaraca.
- Svi mi u životu imamo i teške i lake periode. Jedan od meni najtežih perioda u životu prošao sam lakše zahvaljujući jednom Romu. Ne znam gde je Aca danas, ali sam mu zahvalan što mi je usadio ljubav prema Romima, što sam rano shvatio da smo svi jednaki, što ne mrzim. I što lakše podnosim mržnju mnogih, jer ne znaju šta čine.
Kurir.rs / S. Trajković