O tome koliko se u Srbiji dobro sprovodi proces vakcinacije, pored sve većeg broja vakcinisanih i zadovoljstva građana najbolje svedoče pohvale ljudi "sa strane", kako stranih novinara i uglednih medijskih kuća tako i svih ostalih koji su imali priliku da se vakcinišu upravo u našoj zemlji.
Među njima je i poznati pisac iz Hrvatske Miljenko Jergović koji je na svom zvaničnom sajtu objavio da se vakcinisao u Srbiji.
"Početkom aprila 2021. godine, čovek mojih godina, rođen 1966. godine, mogao je da se vakciniše na tri načina. 1. Kao član vladajuće ili opozicione političke elite na višim nivoima vlasti. 2. Pozvavši svog porodičnog lekara, preklinjao je da ga nazove ako joj ostane višak vakcine na kraju dana. 3. Preko veze. Prva dva načina nisu dolazila u obzir jer sam ozbiljan čovek i bavim se ozbiljnim delom pisca, a za to ne bih ni molio sa dna kotla. Pogotovo što mi se čini da bih na ovaj način naseo na savest i dušu svog dragog doktora. Treći način, međutim, takođe mi nije odgovarao. Pre svega, ne znam nikoga ko je tako visoko pozicioniran da mi putem veze pruži vakcinu. Ali što je još važnije, sa vakcinacijom ne bih preuzeo odgovornost za život, zdravlje i osećanja nekoga ko bi zbog mene ostao nevakcinisan. Ja sam takav neurotik da bih svoju žrtvu video u svakom mrtvom čoveku sa covid-19. Osim toga, kako bih uopšte mogao sebi da objasnim potrebu za vakcinacijom kroz vezu?", započeo je Jergović.
"Ali činjenica da se mogu vakcinisati samo na ova tri načina i da je sasvim verovatno da će to ostati i nakon što su Plenković i ministar Brnjac, ne daj Bože, inšalah, podelili turističke radnike, uključujući, nadam se, i dalmatinske galebove, džeparoša i udomljavanja kurvi, ako ostane neko da radi posao do kojeg, priznajem, držim više nego do mnogih naših ministara i ministara, to me zaista nervira. Zašto me nervira što ne mogu da se vakcinišem? Jer svesno pripadam kulturi vakcinisanih. Jer ja verujem u vakcinu na način na koji Capak i Markotićka veruju da je Bog stvorio svet šest dana, a sedmi da je počivao. Jer vakcinacija je za mene higijensko, kulturno i humanitarno pitanje. Jer ne želim da budem bolestan i ne želim nikome da prenosim bolest. Jasno?", piše dalje on.
Potom se osvrnuo na vakcinaciju u Srbiji.
"U Srbiji se na početku kampanje vakcinacije, koja prilično intenzivno traje već treći mesec zaredom, vakcinišu i stranci, stanovnici i nerezidenti. Od početka se, naime, stvarala mogućnost za tako nešto, već na nivou oblika. Mnogi moji poznanici, prijatelji i poznanici iskoristili su ovu priliku. Vedrana Rudan se ponašala visoko moralno jer je svoj slučaj iznela u javnost. Kada sam shvatio da u Hrvatskoj ne mogu da se vakcinišem, i ako svakog meseca plaćam sve doprinose, uključujući i onaj za zdravstvo, i nakon što sam to video u Srbiji - jedinoj u Evropi, a biće i u svetu - migranti se vakcinišu, a da su i oni išli u romska naselja, smatrao sam da čak ni teoretski ne postoji mogućnost da vakcina kojom se vakcinšem u Srbiji nekome bude uskraćena. Nisam toliko pažljiv ili principijelan, ali verujem da je ovo pitanje ljudskog života", piše Jergović.
Ističe da nije želeo da se prijavi anonimno.
"Nisam mogao anonimno da se prijavim na način na koji se stranci prijavljuju putem elektronskog obrasca. Zapravo bih mogao, ali nisam želeo. Jednostavno zato što nisam među hiljadama hrvatskih, bosanskih, makedonskih, slovenačkih građana koji će tiho i mimo svake politike iskoristiti priliku koja im se pruži da se vakcinišu. Ako to učinim, moraće da bude javno. A da budem javan, ne može biti anoniman ni u jednoj fazi. Kao što nisam anonimni građanin u Hrvatskoj, nisam ni u Srbiji. Tako sam išao da se vakcinišem kao taj i onaj, kao pisac po profesiji, onaj čije se knjige u toj zemlji uglavnom stavljaju na police sa lokalnim autorima u knjižarama. Nikad se na to nisam žalio.", naveo je on.
Nastavio je i pisao o dolasku u Beograd.
"Dozvoljeno mi je, kao i svakom građaninu te zemlje, da odaberem vakcinu. Lep izbor: čim mi se da, lako ga se mogu odreći. Ili sam, ipak, izabrao rekavši da neću uzimati nijednu od ponuđenih vakcina. Neću reći koja, osim da kažem da je proizvedena u Evropskoj uniji. Dan pre dolaska u Beograd, oglašen sam u Institutu za biocide i medicinsku ekologiju (to je Srpski institut Andrije Štampare, samo stariji), došao sam, bio je 1. april, dan šale, šale i zezancije, tamo nije bila gužva, vakcinisala sam se u neverovatno ljubaznoj atmosferi koju zapravo nije moguće opisati i objasniti. Svi ovde, u tom zapravo sivom i tmurnom zatvorskom krugu, ponašali su se kao u filmu Meri Popins. Kao da spašavaju svet u dobrom raspoloženju."
Istakao je i da se u Srbiji "niko ne buni protiv vakcinacije ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije."
"Svi moji beogradski prijatelji i poznanici, sa kojima sam ovih dana komunicirao na razne načine, srećni su što je to slučaj. Svi oni su, naravno, već vakcinisani. Niko u Srbiji nije podigao glas, nije se pobunio protiv vakcinacije ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije. Sigurno da postoje oni koji su protiv bilo kakve međusobne razmene dobrote, ali da li je zaista moguće da su i protiv vakcinacije? Možda im je tada drago što smo i mi vakcinisani, zajedno sa većinom unutrašnjih neprijatelja. Ne znam, ne mogu da objasnim o čemu se radi. Ali ovo je sigurno istorijski događaj. U našoj zemlji, gde je moderna istorija uglavnom oblik prefinjene zlobe, sve će se učiniti da se zaboravi. Ali ne računajte na mene da ću zaboraviti. Pamtiću, ne samo privatno. I da, naravno da sam zahvalan građanima Srbije koji su ovo omogućili. Ali stvarno me zanima ko je u Srbiji palo na pamet da strancima obezbedi slobodno i besplatno vakcinisanje, pod istim uslovima kao i građanima Srbije".
On je na kraju virus uporedio sa revolucijom spomenuvši i predsednika Srbije, kao i procese vakcinacije u Americi, Hrvatkoj, Velikoj Britaniji i EU.
"U hrvatskim medijima se po pravilu tome pripisuju neki vrlo neodređeni, zapravo neobjašnjivi motivi Aleksandra Vučića i srpske vlade. Priznajem da mi nije lako da razumem. Kakav bi interes imao čovek radi očiglednog dobra ako se svako dobro u nama brzo zaboravi i još brže predstavi kao zlo. Ali nešto drugo dobro razumem: strategija vakcinacije u Srbiji je zapravo jedina smislena i značajna strategija imunizacije pre covid-19. Bolest usta na usta i nosa na nos ne može se zaustaviti izgradnjom severnokorejskih zidova ili vakcinisanjem privilegovanih elita. Svi se moraju vakcinisati, uključujući sve komšije, odnosno komšije, a posebno oni koji imaju naviku da svrate. Državne granice i pasoši ne impresioniraju ono što se prenosi od usta do usta i od nosa do nosa. Iskreno, nemam pojma da li je to baš ono što je neko u Srbiji razumeo i da li je to projekat nešto inteligentnijeg epidemiologa, statističara, matematičara, koji razume nešto što mi je jasno, matematički kreten, ali činjenica je da se u Srbiji vakcine tretiraju na jedini ispravan način. Umesto da ih zadrže i blokiraju, kao što se to radi u SAD, Velikoj Britaniji i delovima Evropske unije, u Srbiji se vakcinišu svi koji bi mogli da prenesu zarazu. Kao što vakcinacija nije hir ili glupost nas vernika vakcina, tako ni vakcinacija ne može biti privilegija elite, kao što je to bilo u Hrvatskoj početkom aprila 2021. godine, niti privilegija državljanstva kao u Bajdenovom i Džonsonovom carstvu. Virus je poput revolucije: mutiraće tamo gde nema vakcina, a zatim ubiti one koji su vakcinisani na štetu siromašnih. Samo solidarnost štiti od onoga što se prenosi od usta do usta", zaključio je on.
(Kurir.rs)