Kome se od većine ne sviđaju istopolne zajednice, ne mora da živi u njima, jednako kao što ne mora bilo šta drugo, kaže ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Zakon o istopolnim zajednicama će, kao ljudskopravaški akt, omogućiti normalan život i jednakost pred zakonom svima - i manjini i većini, kaže u intervjuu za Kurir ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić. Predlog zakona je ovih dana poslat drugim ministarstvima na čitanje, sledi javna rasprava, nakon čega bi on trebalo da bude usvojen na sednici Vlade Srbije, a potom i u parlamentu. Srbija je, smatra Čomićeva, spremna za donošenje zakona koji će pripadnicima LGBT populacije umnogome da olakša život.
Zakon o istopolnim zajednicama uzburkao je deo javnosti, razna su njegova tumačenja. Neki tvrde da Srbija na to nije spremna, drugi pak kažu da je ovo ogroman korak napred u poštovanju ljudskih prava... Šta vi na to kažete?
- Neophodan korak u primeni i poštovanju ljudskih prava i u izgradnji kulture ljudskih prava, sve na osnovu našeg Ustava, članova 18 i 23, Zakon o istopolnim zajednicama će, kao ljudskopravaški akt, omogućiti normalan život i jednakost pred zakonom, svima - i manjini i većini. Mislim da je Srbija više nego spremna da pokaže da sve to vrlo dobro razume.
Rekli ste nedavno: "Nije brak, nema usvajanja dece." Čega ima? Šta je ono najbitnije što ovaj zakon donosi osim mogućnosti odlaska pred matičara?
- Nije brak i nema usvajanja dece, ima regulisanja međusobnih prava i obaveza u zajednici u kojoj žele da žive, od zdravstvenog i penzionog osiguranja, preko prava na nasleđivanje ili izdržavanje, sve do prava na posete u bolnicama ili zatvorima, uz obaveze borbe protiv nasilja u zajednici i uvažavanja dostojanstva ličnosti. Zakon će ukloniti sve administrativne i pravne prepreke koje im zasad ne dozvoljavaju išta drugo sem da budu cimeri ili cimerke, a oni to nisu, oni su u zajednici koja je njima način života, iskazivanje njihovog ličnog svojstva. Kome se od većine ne sviđaju istopolne zajednice, ne mora da živi u njima, jednako kao što ne mora bilo šta drugo.
Stižu i optužbe da Srbija ovim zakonom hoće da maskira navodno nepoštovanje nekih drugih prava. Pa da li je to tako?
- Nije. Vole ljudi da lažu i izmišljaju, tu se ništa ne može, ne vole činjenice, ne vole istinu koja nije u skladu s njihovom slikom sveta. Takvim izmišljanjem su, u stvari, protiv primene prava, lepše im je da prava imaju samo oni, a nikako i drugi ljudi u društvu. Vazda ih je što tako izmišljaju i sami se sa sobom svađaju, tu se ništa ne može.
Pada li vam teško dijalog s homofobima? Koji njihov argument vam je najbesmisleniji?
- Ne, nikako i ni sa kim mi nije teško voditi dijalog, a izabrati da budeš homofob nema puno smisla samo po sebi, mada je čest izraz kod ljudi koji duboko pate zbog svoje seksualne orijentacije koju potiskuju u strahu od okoline, a jednako tako čest je i kao izraz kojim se smatra da su predrasude svakome na ponos, kao i neznanje ili netrpeljivost. Sam stav da neko misli da ima puno pravo da propisuje kako će neko da živi ili ko je kakav na osnovu svog ličnog svojstva više govori o nedovoljnoj primeni Zakona o zabrani diskriminacije nego o izboru homofoba da maltretira druge ljude i u tome uživa. I ja se svakom dijalogu s njima radujem, pomažu u smanjenju volje za diskriminacijom u društvu, oni nehotice, ja hotimice.
Kao i za mnoge druge stvari prethodnih godina, i u slučaju ovog zakona pojedini poturaju tezu da nam je sve ovo nametnuto sa Zapada, da je ovo uslov za članstvo u EU...
- Ne, takvi su stavovi ili nenamerno lupetanje ili lupetanje kao izbor za slobodu govora. Zakon o istopolnim zajednicama nije na listi zakona koju EU ima za zemlje koje pristupaju, on je u vezi sa Savetom Evrope, čija smo članica od 2003. godine i sa Evropskim sudom za ljudska prava. A najviše je u vezi sa voljom i spremnošću Srbije da sve svoje građane prihvata s jednakim uvažavanjem i poštovanjem. O tome je, u stvari, ovaj zakon.
Kako ste doživeli oglašavanje Srpske pravoslavne crkve (SPC) ovim povodom, odnosno njeno protivljenje usvajanju ovog zakona?
- Kao duboko hrišćansku poruku. Oni prate svoja uverenja i sasvim jasno kažu da razumeju s kakvim se sve administrativnim teškoćama ljudi susreću, zašto je dobro otkloniti im te teškoće, pa s obzirom na to da se ne radi o braku i da nema usvajanja dece, očekujem i druge crkve i verske zajednice da prate ovaj duboko hrišćanski, čovekoljubivi stav SPC.
Kurir.rs / Boban Karović