Velika prašina se digla u javnosti nakon informacije da prodavci u prodavnici "Podunavlje"a.d. u Bačkoj Palanci četrnaestogodišnjem dečaku M. S., koji boluje od dijabetesa, nisu hteli da daju čokoladnu bananicu koja košta 17 dinara kada mu je pozlilo.
Njegova majka Marija M. kaže za Kurir da još uvek oseća duševnu bol zbog tog događaja, ali da joj utehu pruža činjenica da, srećom, još uvek ima mnogo više onih humanih i divnih ljudi, koji joj i sada pružaju podršku.
- Ova duševna bol nikada neće proći, ali, šta da radimo, život ide dalje... Moramo se navići da su neljudi svuda oko nas, ali, naravno, verujem, da su u velikoj manjini. Moj sin je sada dobro. Zbrinut je. Srećom, to da mu pozli se ne dešava često, ali, kada se desi, može biti baš zastrašujuće. Moglo je biti kobno, ali je, hvala bogu, sve dobro prošlo - kaže Marija.
Kompanija "Podunavlje" a.d., u novom saopštenju, ističe da su nakon ovog događaja formirali komisiju koja ima zadatak da utvrdi činjenice "kako bi mogli da objektivno informišu javnost i preduzmu odgovarajuće korake". Međutim, u kompaniji, istovremeno, pre nego što je završena interna istraga, navode da su netačne informacije da je "trgovac u prodavnici ošamario dečakovog druga".
- Ne znam šta da kažem povodom saopštenja, osećam se grozno. Sinu je pozlilo u četvrtak uveče. Neko iz njihove kompanije me je pozvao već sledećeg dana. Dobila sam 1.000 izvinjenja i poziva da dođem u kompaniju da mi se lično izvine, da bi samo dva sata posle toga izašlo prvo sramno saopštenje u kojem tvrde da prodavci nisu znali da je sin bolestan. Što su mi se izvinjavali ako nisu znali o čemu se radi?! Mene posle tog petka niko nije pozvao iz kompanije. I ne treba! Ne želim da mi se obraćaju. Prvo su mi se obratili kao ljudi, da bi nakon toga ispali strašni neljudi. Ja sam čak i toj gospođi koja me je zvala iz "Podunavlja" nakon incidenta rekla da ne krivim kompaniju za kućno nevaspitanje pojedinaca koji su u njoj zaposleni - kaže Marija i dodaje da je u prvom trenutku bila besna, ogorčena i zgrožena nedostatkom empatije i ljudskosti prodavaca.
- Međutim, to sve to prođe, ali duševna bol ne može. Ne moraš da budeš lekar u takvoj situciju, potrebno je samo da budeš čovek i ništa više. Ovim sam samo htela da skrenem pažnju javnosti da ako neko padne na ulici, možda nije pijan ili drogiran, možda je samo bolestan. Priđi i pomozi mu, nemoj da ga gurneš da još više pada.
(Kurir.rs/R.K.)