Marina Živković bila je devedesetih jedna od omiljenih pevačica, a pošto je snimila pet muzičkih albuma odlučila je da stavi tačku na muzičku karijeru.
Jedan od najdramatičnijih dana u karijeri joj je svakako bila repriza dočeka 1999. godine koji je provela radno u predgrađu Beograda. Na njenom nastupu koji je do tada delovao veselo i činilo se da će proći bez incidenta, ubijen je iz pištolja jedan momak koji se nalazio neposredno ispred Marine.
- Jednostavno sam se preusmerila na nešto drugo. U šamanizmu sam, zaista. Živeti sa dušom. Radim upravo to - ispričala je jednom prilikom Marina i odgovorila na pitanje da li je zaista postala beli mag, kako se pričalo.
- Kako nisam, sve belo je oko mene. Šalim se. I dalje sam zvezda, ali u svom hramu - kazala je u svom stilu.
- Bavim se čitanjem duša. Dovoljno je da vas gledam u oči i da vas energetski „radim“. Ljudi se zezaju i neozbiljno shvataju te stvari. Svaka izgovorena reč je energija. To sve ostaje u etru i ne razgrađuje se. Onda se mi čudimo što nam je tako, a ne razmišljamo da šamaramo gluposti ko nezdravi. I onda kažu: „Bože, šta mi je, ko da sam se na Boga kamenjem bacala...“ Znate, meni je ispunjen život, ostvarena sam kao žena, kao umetnik, kreator. S prijateljicama i sestrama radim u lancu salona u kojem pravimo kreme, organske, od prirodnih sastojaka, anticelulitne - objasnila je tada, dok je nedavno demantovala šuškanja da je promenila veru, ali i ime.
- To nije tačno. Ja stvarno ne znam... Kako neko može da bude beli mag? Jedne novine su izbacile pre par godina da sam promenila veru, da sam sada Maha mantra. Vidi, ja nemam veze s tim. Niti znam šta znači to. Veru nisam promenila! Rođena sam u Srbiji, nikada ne bih promenila veru. Ovo je moj predeo. Ja sam ovde rođena, jedem našu hranu. Pričam maternjim jezikom, ne koristim strane reči. To nema veze sa životom. Padalo mi je na pamet i da ih tužim, ali sam odustala. Neka pišu šta hoće, samo neka stave lepu sliku - rekla je tom prilikom Marina.
- Oduvek mi je bila želja kad budem na vrhuncu slave da se povučem, da se ne bih provlačila u nekim zrelim godinama po emisijama i tako te neke stvari. Ne priliči mi. Ako hoćeš da ostaviš neki pečat, onda to dostojanstveno uradi. Onda se povuci kad si u zenitu, a ne kad padaš, padaš, padaš i posle bude: "Jao, jadna". Ako nisam do tada sebe obezbedila i zaradila, sigurno neću ni kada padnem. Svi negde žive od stare slave. Vreme te pregazi. Dolaze mlađe kolege, to je normalno i šta, sad treba da se takmičim s njima? Na mlađima svet ostaje, zato duše moje samo sijajte. Šta ćemo mi polovnjaci da idemo s mlađima koji pucaju od lepote i blistavosti, da se mlatimo s njima po aerodromima... To ne priliči. Znam da ima jako dobrih mladih pevača i drago mi je zbog toga. Muzika se malo promenila, nije fazon kao u mom vremenu, idemo u korak s svetom - ispričala je pevačica pre nekoliko godina.
- Živim fenomenalno. Imam svoj mir, nema više onog stresa, one jurnjave, ludila po aerodromima i tako dalje. Fenomenalno mi je, napokon mir. Slabo sam u kontaktu s kolegama. Ne volim da se vraćam u to vreme. To je jedan period mog života i to je deo moje prošlosti. Zašto bih se vraćala?
kurir.rs
Bonus video: