Klimatske promene dovele su polarne medvede do ivice istrebljenja ali i do pojave nove vrste sa specijalnim genima - polarnih grizlija.
Paleontolog Larisa DeSantis rekla je Dejli mejlu da se polarni medvedi sve više povlače u kopno kako bi pronašli hranu, pošto se njihova lovišta tople, i tamo se pare sa grizlijima koji stižu do Aljaske.
"Ovaj novi tip medveda otporniji je na klimatske promene i bolje prilagođen toplijim temperaturama", rekla je DeSantis.
Prema njenim rečima, polarni medvedi se hrane kitovom mašću i salom drugih morskih sisara a zbog otapanja leda sada nisu u stanju da love foke i drugu hranu, zbog čega su ugroženi na sve toplijem Arktiku.
"Situacija nije dobra za polarne medvede", rekla je ona. "Proučavala sam sabljozube mačke. Njihovi fosili nam pokazuju da su i oni imali poseban režim ishrane i kada je ta hrana nestala, nestale su i one", dodala je DeSantis.
DeSantis je sa kolegom Anslijem Peterikom organizovala studiju kako bi procenila da li i kako se dijeta polarnih medveda razlikuje u "toplijem" svetu.
Analizirali su ostatke 20 polarnih medveda koje su pronašli na arheološkim iskopavanja.
Neki ostaci su stari i 1000 godina, i pružaju dobar uvid u pretke današnjih polarnih medveda.
Tim je pokušao da utvrdi da li zubi ovih medveda pokazuju da su jeli čvrstu hranu, ali nisu pronašli nikakve dokaze za to. Medvedi koji su stari nekih 1000 godina ne razlikuju se od današnjih medveda, ali je tim utvrdio da moderni polarni medvedi sada konzumiraju čvršću hranu na koju se još nisu adaptirali.
"Polarni medvedi su specijalizovani za lov na foke i mnogima je teško da se prilagode otopljavanju Arktika", rekla je DeSantis koja je specijalista za zube mesoždera. "Zabrinjava i to što je svega šačica medveda u 21. veku uspela da se prebaci na čvrstu hranu. Polarni medvedi su sada pred prekretnivom i moraće da se naviknu na hranu koju ne vole previše", dodala je ona.
DeSantis i njen tim su takođe poredili usta polarnih medveda i grizlija koji su pokazali sposobnost da se adaptiraju na periode zagrevanja. "Polarni medvedi i grizliji imali su zajedničkog pretka pre 500.000 do 600.000 godina, ali su se onda razišli", objasnila je ona.
"Kutnjaci polarnih medveda su manji od grizlijevih, ali su im zato očnjaci veći", rekla je DeSantis i dodala da je razlog tome što po ceo dan jedu salo.
"Kako bi to nadoknadili, polarni medvedi imaju izdužene lobanje koje su dobro prilagođene lovu na foke", ali ih to možda sprečava da se prebace na novu hranu, odnosno čvršču hranu", rekla je ona.
Morski led je od ključnog značaja za preživnjavanje polarnih medveda jer koriste ledene ploče kako bi hvatali foke kada izrone po vazduh. Za razliku od polarnih medveda, grizliji su se navikli da jedu korenje ili lešine, kada nemaju drugog izbora.
Promena koju su donele klimatske promene znači i da grizliji sada dolaze dalje na sever takmiče se sa polarnim medvedima za bilo koju hranu koju mogu da nađu. Sa druge strane, dolazak grizlija na sever moglo bi da pomogne da geni polarnih medveda prežive u vidu "polarnih grizlija - pizlija".
Ova retka hibridna vrsta prvi put je primećena u divljini 2006. godine. Ovi medvedi imaju mahom belo krzno sa braonkastim prelivom i njušku koja je kombinacija njuške polarnog medveda i grizlija.
Kurir.rs/Dejli mejl