Sanja Marković će vatreno krštenje na filmu imati na jesen u ostvarenju "Toma", a do filmske premijere publika može da je gleda na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Mlada glumica kod Dragana Bjelogrlića tumači poslednju pevačevu suprugu Gocu, a za Kurir otkriva kako je prošlo snimanje u Americi i govori o svom odrastanju.
Predstavu "Moj muž" konačno može da vidi publika. Ko su likovi koji vi igrate?
- To je sve nešto što vučemo sa Akademije, to je čuvena druga godina kada učimo lik. Lik nije ništa drugo nego ono što uzmemo iz sebe. Ne mogu biti neko drugi nikada - sve je to iz nas i iz dubine koju smo tražili tokom ovog procesa. Ne mislim samo na dubine tih žena, pošto su to različite žene - društveno, socijalno. Iako su međusobno drugačije, imaju sve probleme - zato se one ne razlikuju toliko jedna od druge, one se razlikuju fizički i psihički. Problemi su ono što ih odaje, kao i ta njihove tajne i muke koje imaju. Mi ne igramo nijednu ženu konkretno, to su sve naše majke, bake, sestre, prijateljice...
Kako ste se pripremali ovu za ulogu?
- Stvarno smo se svi ukačili na prvoj probi, nismo dobijale indikacije. Verovatno je i vreme trebalo da prođe da shvatimo šta tu govorimo, mislimo - pa je onda sve to moglo da se obogati nekim drugim spoljnim karakteristikama. Ne znam kako sam se pripremala, vreme je učinilo da se postepeno pripremam za svaku od tih žena. Ono što je najvažnije je partner. Jovana Belović je vanserijski.
Igrate u nekoliko predstava u JDP. Kako funkcionišu probe, da li sve postižete?
- Za sada su bile dve predstave - "Kaspar" i ovo, dve u isto vreme. Sada imam paušalni ugovor, ovo mi je četvrta predstava u JDP. Moja prva predstava je bila ovde, kad sam bila treća godina fakulteta.
Igraš ženu Tome Zdravkovića u istoimenom filmu, nedavno ste se vratili iz Amerike sa snimanja.
- Morali smo da pauziramo i to. Prošle nedelje sam se vratila, mada je to trebalo mnogo ranije da se dogodi - ali zbog čitave ove situacije nije bilo moguće. Tamo je bilo predivno, brzo je prošlo. Imali smo dva dana snimanja. Vreme nas je poslužilo, sve je bilo idealno. Nije bilo toliko naporno, prvi put sam bila u Americi pa sam imala veliki adrenalin i uzbuđenje. Igram Gocu, to je Tomina poslednja žena. Oni se zapravo upoznaju u Americi, Goca je frizerka - ona ga šiša, on dođe, to sve bude slučajno. Toma je ostao do kraja života s njom.
Čime si se još bavila pored glume, čuli smo da si u jednom periodu prodavala lubenice?
- Da. Svašta sam radila, sa sela sam. To je sve bilo deo mog odrastanja. Pre Akademije sam išla u školu glume kod Mihajla Latoševića od devete godine. Tada nisam mislila da ću to da studiram, tamo sam se divno igrala i zabavljala. To je došlo sa tim, ali nisam mislila da ću to upisati.
Kurir.rs/ Maša Kostić