Daleke 1980. pre 41 godinu Pablo Eskobar, osnivač i nesporni vođa Medelinskog narkokartela, na vrhuncu svoje moći osnovao je svoj privatni zološki vrt, koa jedan vid hedonističke zabave, koji je formirao na svom imanju "Hacijenda Napulj", gde je dovezao četiri nilska konja iz Afrike. Tri muškarca i jednu ženku. Pošto nije imao problema sa novcem koga je bilo u izobilju od šverca kokaina izdržavanje ovih životinja nije bio problem. Njegovo bogatstvo bilo je procenjeno tad prema Forbsu na 30 milijardi dolara. Međutim, kad je Pablo Eskobar ubijen 1993. na nilske konje su svi zaboravili, a u međuvremenu oni su postali od užitka ekološki problem- odnosno eko bomba.
Pablo Eskobar je tokom 1980-tih postao ikona zločina, koji je skoro dve decenije posle ubistva postao heroj kako publicističkih radova, tako i televizijskih serija, međutim on nije bio ikona već osoba koja je u svom usponu pokrenuo talas nasilja prema institucijama države kojom je hteo da vlada kada je prevagnula i želja za vlašću.
Ovih dana kako piše izraelski list Harec prenoseći tekst svog dopisnika iz Kolumbije Pablo Eskobar ponovo je dosepo na naslovne stranice novina u ovoj latino američkoj državi. Naime novina "Kolumbija" objavila je naslov "Eskobarovi nilski konji su biološka tempirana bomba koju je vođa narkokartela ostavio za sobom.
Kolumbijska policija Pabla Eskobara ubila je 2. decembra 1993 posle hajke po krovovima kuća u rodnom Medelinu. Ali pre nego što je ubijen kada je policija upala na njegovo imanje dok je narko bos već bio u bekstvu tri nilska konja su pobegla sa imanja do obližnje reke Magdalene. Eskobar je bio pod zemljom, a na nilske konje niko nije obraćao pažnju. Populacija od tri nilska konja za tri decenije narasla je na čak 180, prava kolonija koja je ove 2021. postala smetnja za rečni saobraćaj na veoma važnom plovnom putu dugom 1.540 kilometara od Srednjih Kordiljera do Karpiskog mora.
Problemom nilskih konja morali su da se pozabave i naučnici koji su utvrdili da se radi o trećoj najvećoj koloniji životinja posle slonova i nosoroga, a koji su počeli da ugrožavaju rečni ekosistem. To se pre svega odnosi na nestanak sutohtonih vrsta, koje su označene kao ugrožene to se odnosi na životinje popu rečnog jazavičara ali i raznih vrsta riba. Takođe ova velika kolonija nislkih konja uticala je i na promenu hemijskog sastava vode što je dovelo do izumiranja određenih vrsta riba kojima je ova reka bila bogata. O šteti koju su pričinjavali nilski konji stanovništvu uz reku kao navodi Harec bila je nemerljiva.
Kolumbijski istraživački institut Humboldt objavio je podatke da su nilski konji velika područja duž reke pretvorila u svoje stanište i da će ako vlasti ne reše ovaj problem populacija ovih životinja nova staništa proširiti do severnog dela reke i stići do delte reke kod grada Brankila na obali Karipskog mora.
Kolumbijska agencija za zaštitu životne sredine osnovala je akcionu grupu „za formulisanje nacionalne strategije za upravljanje krizom u vezi narasle populacije nilskih konja i preduzimanje koraka za nadgledanje i kontrolu populacije ove vrste koja je u Kolumbiju došla bez zakonskog odobrenja zbog hira Pabla Eskobara“.
Na čelu ove grupe kako je saopšteno biće zamenik ministra za zaštitu životne sredine Francisko Kruz, a njemu će se pridružiti i drugi vladini zvaničnici i naučnici i istraživači sa univerziteta u Kolumbiji. Tim namerava da sarađuje sa zajednicama koje imaju muku i problem sa nilskim konjima, a posebno sa stanovnicima gradova Doradel, Puerto Nara, Puerto Trionpo i Puerto Barrio.
Nilski konji kao autohtona vrsta slobodno živi u rekama i jezerima nekoliko afričkih zemalja: Uganda, Somalija, Kenija, Zambija i Južna Afrika. Od 2006. nilski konj označen je kao ugoržena vrsta. Dok je u Africi ugoržena vrsta u Kolumbiji muku muče sa njima jer u ovoj zemlji populacija ovih životinja je veća nego u svim pomenutim afričkim zemljama.
Kurir.rs/Harec/A.M.