Ne sumnjam da ste se načitali šund romana i nagledali filmova o serijskim ubicama, ali ne znam da li ste u malčice ozbiljnijim novinčinama nailazili na tekstove o tzv. serijskim samoubicama. Nije ovo ćeranje komendije. Stvar je dokazana. Nije promaklo pažnji psihologa, ali i drugih „stručnjaka“, da kada, recimo, jedan očajnik skoči s Bruklinskog mosta, u narednih dvadesetak dana s Bruklinskog mosta skoči još desetak njih.
Nije to neka naročita misterija, mada izgleda misteriozno. Stvar je u tome da se mnogo muškaraca i žena - mnogo više nego što ih se na kraju ubije - nosi mišlju da prekrati život. Takvima - srećom, ne svima - skok očajnika s Bruklinskog mosta naprosto da primer. Povuče okidač. Ko biva... kad je mogao on, zašto ne bih mogao ja. Ni ovo nije zajebancija. Tako funkcionišu tamni delovi ljudske psihe.
Ono što važi za samoubice važi i za seksualne predatore. Nikada, naravno, nećete saznati, ali biste se žestoko iznenadili kad biste saznali koliko naoko pristojnih muškaraca u potaji vlažno sanja da naguzi neku desetogodišnju devojčicu. Na svu sreću, ogromna većina takvih sanjarija ostane u izmaglicama seksualnih fantazija, ali izvestan broj takvih đuturuma pređe s prljavih misli na prljava dela.
Izgleda da je opštenarodna moralna panika oko seksualnog napasništva u svetu srpskog silovanja ovih dana odigrala ulogu koju u svetu samoubica igraju skakači s Bruklinskog mosta. U jeku, dakle, panike, onomad je u jednom tržnom centru savatan radnik obezbeđenja u pokušaju da napastvuje desetogodišnju devojčicu, a samo dan-dva potom u istom pokušaju je savatan i nekakav „trener folklora“, u Rakovici, čini mi se.
Pravilo je da panika, ne samo moralna, uvek donosi više štete nego ono zbog čega je podignuta. Ali ponešto i otkriva. Na primer, da su „druga“, „bolja“, „evropska“ itd. Srbija - iako, navodno, ne čitaju to smeće - podjednako pod uticajem tabloida kao i publika kojoj je bajagi namenjena. „Svedoci smo“ ovih dana - što bi rekle tabloidne novindžije (ima li drugih) - izvesne drugosrbijanske pometnje nastale zbog slaganja/neslaganja s tabloidnom verzijom događaja.
Upalo mi je oči da su „pravoverni“ - iako tabloide, pu, pu, pu, daleko bilo, ne čitaju - listom na strani tabloidnih verzija, dakle, na strani laganja, mašćenja, neproverenosti, glasina, mrsomuđenja i nagađanja. Videlo se to i pre nekoliko godina prigodom moralne panike nad Visokom Izložbom upriličenom u galeriji „Progres“, na kojoj su - s ciljem da se pokaže kako nezavisni mediji satanizuju naše Vrhovno Biće - bile izložene naslovne strane i isečci iz nevladinih i antivladinih novinčina.
Izložbu, naravno, nisam pogledao, ali sam se raspitao da li su Visoki Organizatori možda falsifikovali naslovne stranice ili su možda neke tekstove skraćivali, nešto „sekli“ ili u nekima nešto dopisivali i od obično dobro obaveštenih izvora dobio obaveštenja da su naslovnice i tekstovi izloženi u takozvanom originalu, bez naknadnih intervencija. Zašto je onda izbila panika? Eh, zašto. Zašto majmun drži qwrz u supi?