Sava Vemić debitovao je u čuvenoj Metropoliten operi u Njujorku pored Plasida Dominga u "Nabuku", a naša publika konačno može da ga čuje utorak uveče u 19 časova u Kolarčevoj zadužbini.
Mladi bas gradi uspešnu karijeru na velikim operskim scenama, posle dve godine predstaviće se beogradskoj publici uz klavirsku saradnju Vladimira Gligorića. Na programu su solo pesme Mokranjca, Biničkog, Bajića, Tajčevića, Hercigonje, Sedlara. Koncert je podržan iz Sokojevog Fonda za kulturna davanja, a ulaznice su u prodaji na biletarnici Kolarca.
Sava je kao dete želeo da postane košarkaš, a nakon gimnazije upisao je farmaciju.
- Sa osam godina počeo sam da igram košarku. Nosio sam broj 10 zato što sam voleo Sašu Đorđevića. Moja sestra Ana je svirala violinu i ja bih se preko dana bavio sportom, a kod kuće bih slušao seku kako vežba. Sa 16 godina je ona meni rekla da imam lep glas i da bi trebalo da ga školujem. Poslušao sam je - objašnjava Savo i dodaje:
- Veza između pevanja i košarke postoji. Pevač je vokalni atleta i pevanje bez mikrofona zahteva dobru fizičku spremu. A farmaciju sam upisao jer sam mislio da je to posao od kog može da se živi u Srbiji. Nakon diplomiranja sam odlučio da upišem Muzičku akademiju i da pevanje bude moj životni poziv.
Inače, Sava Vemić u Njujorku je igrao košarku. Učestvovao je tamo u košarkaškoj humanitarnoj akciji "Trojka iz bloka" i osvojio je treće mesto. Prvo je pripalo Nemanji, bratu Nikole Jokića.
- Nemanja je zasluženo bio bolji. Dao je više trojki. Imam pehar. Nikolu nisam imao prilike da upoznam. Video sam ga preko Skajpa. Jokić je rekao da, ako mislimo da je Nemanja dobar, onda smo mi veoma loši košarkaši. Nasmejali smo se svi toj njegovoj izjavi - govorio je Vemić svojevremeno za Kurir.
Kurir.rs