Poslednja dešavanja i predlog za smenu Vladimira Leposavića pokazali su da deo domaćih i međunarodnih centara moći još nije spreman da u Vladi Crne Gore ima ministre kao autentične predstavnike Srba.
Danas, kao i prethodnih trideset godina u Crnoj Gori možeš biti Crnogorac, Bošnjak, Musliman, Hrvat, Rom, Tajkun, ali Srbin NE, istina može ali samo sa prefiksom "umeren građanista".
Političar Srbin, bez prefiksa "umereni građanista", je četnik, ostrašćen, desničar, kleronacinalista, a svi ostali su građanske profilacije.
Medijska hajka koja se podigla prilikom sastavljanja Vlade Zdravka Krivokapića kako ista ima previše Srba je zapravo bila maska i podvala za Srbe. Pa i u vladama bivšeg režima imali smo Srbe poput Novaka Kilibarde, Boba Radunovića, Gordane Đurović, Tarzana Miloševića, poslanice Bebe Džaković.
Zapravo ti i takvi Srbi su korišćeni za najprljaviju kampanju protiv srpskog naroda i uz njihovu pomoć Srbi su u Crnoj Gori postali građani drugog reda, sa pripremljenim završnim epilogom koji je imao za cilj da im se preotme i Crkva, a oni po scenariju traktorijade iz ustaške genocidne akcije Oluje budu proterani.
Umerenih Srba za jednokratnu upotrebu imali smo i u bliskoj prošlosti, setimo se uloge Sekule Drljevića u Vladi Ante Paveljića u takozvanoj nezavisnoj Hrvatskoj, uloge jednog od komandanata armije Alije Izetbegovića Jovana Divjaka u borbi protiv Srba u BiH, Bogića Bogićevića, Natasu Kandic, Sonju Biserko…
Pobeda na avgustovskim izborima je trebalo da bude prekretnica za položaj Srba u Crnoj Gori ali se nažalost to još nije desilo. Pojedini strani centri moći, na predlog "druge familije” dali su agreman na sastav Vlade Zdravka Krivokapića i uspeli da za to dobiju, nadajmo se nesvesnu, ali obilatu pomoć pojedinaca iz SPC u Crnoj Gori.
Govorilo se da je Vlada bez Andrije Mandića, Milan Kneževića i ostalih autentičnih Srba najveće dostignuće avgustovskih izbora, da je time Crna Gora spašena od malignog uticaja Srbije i Aleksandra Vučića, ali slučaj Leposavić je taj narativ srušio kao kulu od karata.
Za sve one koji su verovali u ovu floskulu, a iz dana u dan ih je sve manje, treba da bude dovoljna činjenica što sada Vladimira Leposavića napadaju Srbi u Vladi u liku Krivokapića, Spajića, Milatovića i Mitrovića, a ne ministri Crnogorci: Radulović, Srzentićka, Injac, Sekulović.
Ministar Leposavić je svesno ili nesvesno ušao u dualnu Vladu, a da bi opravdao sliku sa podignuta tri prsta u Njujorku, mesecima se gušio sa maskom na kojoj je bio vidno istaknut grb Crne Gore, ali kada nije mogao da pređe preko scenarija da proglasi Srbe za genocidan narod postao je ipak nepoželjan.
Pojedinci iz Crkve, koji su podržali Vladu bez autentičnih Srba, trebalo bi sada da se distanciraju od uticaja "prve" i "druge" familije, kao i dela međunarodnog faktora, da isprave grešku kada su dali bezrezervnu podršku Zdravku Krivokapiću, a on izigrao interese svih onih građana koji su glasali koaliciju Za budućnost Crne Gore.
Narod, sa sada već istorijskih litija, očekuje da najveći predstavnici SPC u Crnoj Gori opet ne budu prevareni i da zbog verujućeg naroda, a i zbog sebe, ne podrže rekonstrukciju Vlade u kojoj ne bi imalo mesta za one koji su najzaslužniji za pobedu na izborima.
U suprotnom rizikuju da će se sve ponovo resetovati i vratiti na 27. decembar 2019. godine, dan kada je izglasan sramni Zakon o slobodi veroispovesti.
Kurir.rs