Po čemu je serija Serbia Open turnira retka istorijska prilika za razvoj tenisa u Srbiji
Teniska Srbija je godinama očekivala - i napokon dočekala - povratak ATP turneje u svoju sredinu, a činjenica da se to dešava upravo u vanrednim okolnostima i pod specifičnim korona protokolima organizacije sa sobom nosi i posebnu važnost. Retko kada je u istoriji Open Ere teže bilo biti profesionalni teniser – uz uskraćenu slobodu kretanja, umanjene mogućnosti putovanja, stroga karantinska pravila u svim segmentima i znatno umanjene honorare za nastupe. I najveće zvezde ATP i WTA turneje su se nebrojeno puta žalile na okolnosti u kojima žive i rade, i neretko pravile pauze od turneje da bi „odmorile glavu“ od presije koju ovu „novu normalnost“ stvara u njihovoj svakodnevici.
U toj situaciji, raduje to što će naši vodeći teniseri – pravi teniski nomadi koji su retko kada u svojim profesionalnim karijerama mogli da se bave svojim zanatom „kod kuće“ (sa izuzetkom Dejvis Kupa, do promene njegovog formata 2019. godine) – sada imati priliku da dragocene bodove stiču igrajući u reprezentativnom teniskom komplekru na ušću Save u Dunav, a da pritom (usled poslednje promene protokola zaštitnog „mehura“ na ATP turneji) mogu da spavaju u sopstvenom krevetu i uživaju u toplini svog doma. Svi sa kojima su mediji imali prilike da razgovaraju ovih dana su istakli veliku prednost ovakve postavke, uz žaljenje što će za savršenu sliku iz Beograda i osećanje na terenu nedostajati publika na tribinama. „S jedne strane, za srpske igrače može da bude rasterećujuća okolnost što nema publike, jer je uvek teško igrati pred domaćom publikom. Ali, kad bismo mogli da biramo uvek bismo izabrali tu vrstu pritiska kao izazov, jer nije česta situacija možemo da igramo kod kuće. Srbija zaslužuje da ima ATP. To je lepa prilika za sve srpske tenisere!“ detaljno opisuje svoj stav prema ovoj temi popularni Dušan Lajović.
Trenutno 33. igrač sveta, Filip Krajinović, podsetio je da 10 godina nije igrao u Srbiji – a da je činjenica da je on tada – a neki naši drugi igrači danas – mogao da bude primalac „specijalne pozivnice“ izuzetno puno znači u afirmaciji na rang listi i sticanju takmičarskog ritma tokom zahtevne profesionalne sezone. „Velika je prednost da imamo turnire. Na prethodnom Serbia Openu imao sam vajld kartu i sigurno da ovo znači mladim igračima poput Hamada Međedovića. Imaće Challenger, ATP, mogu da se pokažu, da vide smernice, čuju savete. Imaju puno da nauče i da igraju, to su prednosti turnira i veliko iskustvo za budućnost,“ komentariše naš as.
Za razliku od njega, Laslo Đere je tih godina bio isuviše mlad za učešće na Serbia Openu, ali je sada „uzbuđen jer je ovo jedinstvena prilika da igra zvaničan turnir u Srbiji zvaničan turnir“ i jedva čeka na svoj prvi nastup. „Zahvalan sam Novaku što je doveo jedan ATP turnir ponovo u Srbiju. Svestan sam da su svi srpski igrači, a sad nas je petorica među prvih 50, na neki način uzor mlađim igračima, i svakako imam na umu da im budem dobar primer.“
Za vikend je pobedom Španca Karbaljes – Baene završen i ATP čelendžer turnir iz serije Serbia Open, verovatno još važniji format profesionalnih turnira za afirmaciju naših mladih asova – koji naš glavni grad nije imao prilike da ugosti još iz vremena kada se on uspešno održavao na terenima TK „Gemax“. Čelendžera ima znatno više širom sveta nego drugih turnira, i predstavljaju idealan način za konsolidaciju bodovnog salda mlađih igrača na turneji – kao i povratak u formu i u bolji plasman nekada više rangiranih igrača (kao što je u proteklih nekoliko godina bio slučaj sa takvim veličinama kao što su Marej, Nišikori, Tipsarević...). Čak pet naših igrača je uzelo učešće na ovom turniru (uz 3 „specijalne pozivnice“) ali se do drugog kola probio samo mlađani Hamad Međedović, gde je i okončao svoj nastup. Znajući koliko je zahtevno sticati poene na „čelendžer turneji“ – uz brojna putovanja i znatno manje pogodne uslove za pripreme i igru na turnirima koji se često nalaze i „na drugom kraju sveta“ – ovaj rezultat naših igrača ne može da se nazove nikako drugačije nego razočaravajući – jer im je u Beogradu pružena retka prilika da u najboljim mogućim uslovima prikažu sav svoj potencijal i steknu važan teniski kapital za svoju dalju afirmaciju. Istina je da je sezona i za njih dosta „iscepkana“, da usled tih okolnosti verovatno nisu u željenoj takmičarskoj formi i ritmu – ali se ovakve šanse jednostavno ne smeju propuštati na ovaj način, uz ovakve rezultate. Istina je da je žreb ovog čelendžera bio veoma solidan, da na njemu nastupaju tek nešto manje zvučna imena nego konačno žrebani učesnici turnira ATP Serije 250 – ali naši igrači znaju da mogu i umeju mnogo bolje nego što su prošle nedelje prikazali na domaćem terenu, na kome u poslednje vremen skoro svi redovno treniraju posredstvom kolegijalnosti Novaka Đokovića i podrške Teniskog saveza i drugih zvaničnih instanci naše zemlje.
Prvi dan Serbia Opena je, očekivano, i „srpski dan“ – sa četvoricom naših igrača na programu (uz eliminaciju naše najveće mlade nade Međedovića u završnoj rundi kvalifikacija) – i bilo bi dobro da ne bude jedini sa tim predznakom i u narednim kolima. Do sada je skor tenisera iz zemlje domaćina 1 pobeda (Milojević – pomalo neodlučan u prvom ali onda ubedljiv u drugom protiv Korije) i 1 poraz (Čekinato svakako u boljoj fizičkoj formi protiv Troickog) – u nadi da će se dan završiti sa barem još jednom pobedom za naše u preostalim mečevima Petrovića sa 7. nosiocem Milmanom – odnosno 5. nosioca Krajinovića sa neugodnim „šljakašem“ Travaljom. Nedostatak podrške domaće publike je za igrače bez ili sa veoma malo iskustva nastupa u glavnom žrebu ATP turnira zaista značajan, ali je sama prilika da u 2021. mogu da dobiju „specijalnu pozivnicu“ i eventualnom pobedom u prvom kolu (ili kolima) steknu veliki broj ATP poena motiv za koji zaista nije potrebno imati veći stimulans od opisanog.
Ako je prvo izdanje domaćeg ATP 250 nekome od njih – ili čak i njihovim etabliranim kolegama iz Top 50 ATP liste – možda i došlo prerano, usled malog pada u formi tokom prilagođavanja na šljakastu podlogu ili u izrazito nepovoljnim vremenskim uslovima - bilo bi dobro da „zbiju redove“ ako ne sada ili pre – onda barem za nekoliko nedelja, kada će se – na veliko i pozitivno iznenađenje – održati „repesaž“ ovog turnira na istom mestu, i učine sve da iskoriste ovu sjajnu šansu i ostvare značajnije rezultate za ostvarenje višeg plasmana na ATP listi. Država Srbija, sponzorski pul i organizatori su zaista uložili značajna sredstva, rad i trud da bi omogućili dugo željena reprezentativna profesionalna teniska takmičenja u zemlji apsolutnog svetskog broja 1 i Dejvis Kup, ATP Kup i Fed Kup šampiona – sa ciljem da se presudno utiče i pomogne stvaranje izvesnije teniske perspektive za naraštaje naših mladih talenata, čiji je broj – kao što je i sam Novak Đoković više puta napomenuo – u značajnom padu proteklih godina. Pobede naših aktuelnih teniskih asova će, osim lične dobrobiti, predstavljati i važnu inspiraciju onim devojčicama i dečacima koji se ugledaju na njih - kao i podršku inače veoma kvalitetnom stručnom kadru – da dalje streme ka napretku i boljim rezultatima na svim nivoima takmičenja, a samim time potvrdu i svima uključenim u organizaciju serije turnira da je ovaj veliki posao zaista imao smisla u obezbeđivanju bolje sadašnjosti i budućnosti našeg tenisa. Pritom treba voditi računa o tome da su spomenute licence dobijene na samo godinu dana, i da će organizacioni i takmičarski uspeh biti podjednako smisleni i važni u borbi za obezbeđivanje prilike da se ovi turniri održavaju u našoj zemlji i narednih godina – što svakako neće biti nimalo lako – niti je bilo čime zagarantovano.
Zbog toga je, čak i u ovim „čudnim“ uslovima – važno sa svih nivoa i u svim ulogama učiniti sve da se Serbia Open podrži u svojoj uspešnoj realizaciji, jer se time otvara prava perspektiva za smislen i strateški razvoj teniskog sporta u Srbiji – mogućnost o kojoj je aktuelni najbolji teniser sveta tokom većine svoje teniske karijere mogao samo da sanja... Srećno u tome!
Kurir sport / Vuk Brajović