Šta će se dogoditi sa Ujedinjenim Kraljevstvom kada kraljica umre?
Automehaničar, novinar, kolekcionar markica, modna ikona, najdugovečniji vladar u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva - Elizabeta II ima nenadmašivu biografiju. Ali, čak i najfascinantniji životi se u jednom trenutku završe, na šta je svet podsetila smrt njenog muža, princa Filipa. A kako 21. aprila kraljica puni 95 godina, pripreme za prenos vlasti postale su goruće pitanje kako za kraljevsku porodicu, tako i za zemlju čija je kraljica.
Iako je kraljica lično i dalje izuzetno popularna, niz skandala uništio je ugled ostatka kraljevske porodice. Nedavno sprovedeno ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da 70 procenata ljudi u Škotskoj, Velsu i centralnoj Engleskoj ceni kraljicu. Svega 50 procenata Velšana i stanovnika centralne Engleske ima takvo mišljenje o njenom sinu i nasledniku, princu Čarlsu. U Škotskoj ga još manje cene, svega 41 procenat ispitanika.
Ovde nije stvar o tome da li će monarhija u Britaniji nestati sa kraljicom Elizabetom - monarhija ima široku podršku - već da li će novi monarh moći da drži pod kontrolom škotske separatiste i posledice Bregzita.
Jedna epizoda koja dobro ilustruje potencijalno problematičan put koji je pred monarhijom je način na koji je 2019. kraljica rešila zahtev britanskog premijera Borisa Džonsona da suspenduje rad parlamenta na vrhuncu debate o Bregzitu. Odluka kraljice da dopusti suspenziju parlamenta izazvala je bes kod onih koji su se protivili izlasku Britanije iz Evropske unije i pozove da se reformiše britanski ustav. Ali, i pored toga, kraljica je iz cele priče izašla bez ijedne ogrebotine.
Ne zna se da li bi njen sin prošao isto tako. "Da je princ Čarls bio na njenom mestu, da li bi uživao isti nivo podrške medija i javnosti", pita se Ketrin Hadon, istoričarka Vladinog instituta i ustavni ekspert. "Narod za nju misli da želi da uradi pravu stvar i da ona, šta god da se desi, ne želi da igra političke igre", dodala je.
Držanje Britanije na okupu a istovremeno biti i apolitični garant britanskog političkog sistema nije lako. Postoji toliko "sivih oblasti" oko kojih moderni monarh mora da meandrira i Hadon smatra da su pred Čarlsom neki ozbiljni i vrlo, vrlo teški izazovi.
"Ne kažem da on to ne može. Kažem samo da moramo da budemo svesni ovog problema", rekla je ona.
Zaprljana kruna
Planiranje smrti, naročito smrti koja može da destabiliše zemlju, je delikatno pitanje. Zbog toga svaka smrt u kraljevskoj porodici ima različito šifrovano ime. Elizabetina je "operacija Londonski most". Ali postoji jedna stvar nad kojom ni najbolji stratezi i planeri nemaju kontrolu:šta sledi posle.
Onog trenutka kada kraljica umre, pre nego što to bude javno saopšteno a zastave spuštene na pola koplja, Čarls će postati kralj. Momentalno će naslediti titule i zemlje i postati glava kraljevske porodice koja je ponovo u rasulu. "Firma" - kako ponekad zovu kraljevsku porodicu - često je imala problema sa skandalima i kontroverzom, ali se poslednjih godina haos zahuktao.
U intervjuu koji su dali Opri Vinfri, sin princa Čarlsa, Hari je sa suprugom Megan Markl optužio kraljevsku porodicu za rasizam. Megan je rekla da je, pre nego što se njen sin Arči rodio, jedan član porodice bio zabrinut koje će boje kože biti Harijevo dete. Hari je kasnije potvrdio da taj član porodice nisu bili ni kraljica ni njen suprug, što je izazvalo novu turu spekulacija ko bi misteriozni kraljevski rasista mogao da bude.
U međuvremenu, Čarlsov mlađi brat, princ Endru nastavio je da pokazuje da to što ste "kraljevske krvi" ne znači da ste i kraljevskog držanja i vladanja. Otpušten je iz "Firme" zbog svojih veza sa pedofilom i seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom. Svega 7 procenata Britanaca ima pozitivno mišljenje o Endruu, i svega 4 posto Škota.
A tu je i Netfliksova "Kruna", serija o životu kraljevske porodice koja je izazvala novo interesovanje za raspad braka princa Čarlsa i Dajane Spenser, majke Harija i princa Vilijama koji je sledeći u redu za presto. Iako serija prilično labavo opisuje dešavanja i hronologiju, za mnoge mlađe gledaoce ona je bila prvi uvid u kraljevsku porodicu.
PR rečnikom govoreči, serija je "jebena katastrofa", rekao je Politiku jedan neimenovani član kraljevske porodice.
Majka i sin
Kontroverze nisu ni dotakle kraljicu, ali će sasvim sigurno otežati život Čarlsu koji će od trenutka kada dođe na presto biti pod konstantnom lupom javnosti.
Princu od Velsa nedostaju majčine političke veštine. Elizabeta je agresivno gajila reputaciju nepristrasnosti. Čak i kada je unija bila ugrožena referendumom o škotskoj nezavisnosti, ona je samo poručila da se nada da će "ljudi pažljivo razmisliti o budućnosti".
Za razliku od nje, Čarlsovi stavovi o različitim pitanjima, od klimatskih promena do stanovanja, su svima poznati. List Gardijan se deset godina borio da dobije na uvid Čarlsove čuvene "pauk beleške" - nazvane tako po prinčevom rukopisu - koje su otkrile da je lobirao kod vlade za čitav niz pitanja, od zaštite ugroženih vrsta riba do naručivanja vojne opreme za trupe u Iraku do borbe protiv poljoprivrednih patogena.
Iako poslednjih godina ne otkriva svoje stavove, šteta je načinjena, kaže Hadon. "Iako pažljivije, bar u javnosti, iznosi svoje mišljenje o nekim pitanjima, nisam sigurna da poverenje postoji", rekla je ona.
Kraljičine diplomatske veštine bile su korisne Britaniji a to je nešto što Čarls teško da će moći da izvede. "Ona razume suptilnosti bolje od drugih. Vrlo je svesna činjenice da je ona ne jedna već četiri kraljice Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske i radi u skladu sa tim", rekla je Hadon.
U vreme napetog referenduma u Škotskoj 2014. godine, nacionalisti su tražili da Elizabetu zovu "kraljicom Škota" čak i ako se Škotska odvoji. "Njeno veličanstvo kraljica će biti šef države", navodi se u nacrtu plana za škotsku nezavisnost koji je tada objavljen. Uz to, kraljica je i šef 15 drugih država, uključujući Australiju i Kanadu.
TV serije, javnost i mediji, svi smatraju da kraljica svojom dugovečnošću i ponašanjem igra ujedinjujuću ulogu, što nije slučaj sa Čarlsom. Škotski nacionalisti, ali i članovi britanskog parlamenta smatraju da će kraljičina smrt biti prirodan trenutak za Škotsku da se odcepi.
Politika
Kada kraljica umre, Čarls će postati i šef Komonvelta, grupe 54 nacije čiji su koreni u Britanskom carstvu. Iako položaj nije nasledan, lideri Komonvelta su se 2018. obavezali, na zahtev kraljice, da ta pozicija bude prosleđena njenom sinu. Neki, međutim, smatraju da bi Komonveltu mnogo više koristio rotirajući predsedavajući iz zemalja članica jer bi na taj način odražavao moderne odnose ravnopravnih zemalja.
Kraljičine diplomatske veštine ipak će najviše nedostajati u samoj palati, gde je uspešno držala pod kontrolom frakcije u porodici. Firmu čine tri domaćinstva: kraljičino u Bakingemskoj palati, Čarlsovo u Klarens hausu i Kensingtonska palata gde žive princ Vilijam sa suprugom Kejt Midlton. Svaka kuća ima svoju kancelariju za medije, svoje osoblje, svoje diplomate i zvaničnike koji godinama, ako ne i decenijama, rade za istog pripadnika kraljevske porodice stvarajuči tako takozvani "bunker mentalitet".
Svi oni se sada ne slažu oko toga kako treba izvesti prenos vlasti. Klarens haus i Bakingemska palata su više za tradicionalniji prenos vlasti, dok Kensingtonska palata želi da svetu ponudi imidž moderne monarhije, što bi značilo davanje istaknutije uloge Vilijamu.
Čarls je isto tako vrlo rad da "redukuje veličinu kraljevske porodice", sa svega nekoliko članova na platnom spisku, kaže Robert Hazel, profesor Univerzitetskog koledža u Londonu. "Što je porodica veća, to je veći rizik da neko zastrani", kaže Hazel.
Čarlsovi planovi izazvali su dodatne tenzije unutar porodice i onog trenutka kada Čarls preuzme krunu, ujedinjeni front Firme možda više neće postojati.
Nežno regenstvo
Zabrinutost oko prenosa vlasti je toliko velika da se sada prila o takozvanom "nežnom regenstvu", prebacivanju nekih dužnosti kralja Čarlsa Vilijamu, čija bi mlada porodica i opušteniji odnosi sa štampom doneli malo popularnosti porodici, a istovremeno bi se i dalje poštovala dinastička pravila kontinuiteta.
Ispitivanje javnog mnjenja iz oktovra pokazalo je da su Britanci podeljeni po pitanju toga da li Čarls ili Vilijam treba da preuzmu krunu od Elizabete. Kada su ih pitali ko ima više uticaja na budućnost kraljevske porodice, 65 posto ispitanika je izabalo sina a svega 10 posto oca.
Tradicionalno, regentstvo se dešava kada je monarh suviše mlad ili bolestan i regent nema sva olašćenja šefa nacije. Čarls i Vilijam bi mogli da podele svoje funkcije i stvore nezvaničnu verziju regentstva, smatra Hazel.
U tom slučaju, Čarlsova uloga šefa države bi bila relativno ogrnaičena i kralj bi, preuzevši na sebe samo najvažnije aktivnosti kao što su nedeljni sastanci sa premijerom i audijencije ambasadora, mahom bio van oka javnosti.
Vilijam bi de fakto bio šef države, što je uloga gde monarha "moraju da vide da bi verovali", kaže Hazel. To bi značilo putovanja, humanitarne posete, otvaranje važnih institucija, projekata i događaja.
Insajderi u kraljevskoj porodici rekli su Politiku da se o "nežnom regenstvu" već razgovara ali da postoji duboka podela po tom pitanju. Drugim rečima, biće potrebna dva muškarca da ispune prazninu koja će ostati posle Elizabete.
Kurir.rs/K.P.