Skupština Srbije usvojila je večeras sva četiri zakona iz oblasti rudarstva i energetike.
Poslanici su izglasali Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakon o energetici, kao i dva nova zakona - Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakon o upotrebi obnovljivih izvora energije.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je u načelnoj raspravi da ti zakoni predstavljaju prekretnicu u energetskoj politici Srbije koja se do sada bazirala na korišćenje energije iz termoelektrana i hidroelektrana.
Istakla je da ti zakoni podrzumevaju da se energetska politika Srbije ubuduće bazira na korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasnom korišćenju energije.
Takođe, Mihajlović je naglasila da bi ti zakoni trebalo da doprinesu klimatski održivom privrednom razvoju Srbije, koji, ističe, već postoji u svetu.
"Zakoni bi trebalo da doprinesu funamentalnim odlukama u oblastima energetike i rudarstva, da napravimo prekretnicu u odnosu na energetsku politiku iz prethodnih decenija koja se zasnivala 65 odsto iz termoelektrana i ostatak iz hidroelektrana", rekla je Mihajlović.
Kaže da Srbija do sada nije vodila računa o tome kako se odnosi prema energetici, a kada je reč o rudarstvu da država nije vodila računa da zaštiti mineralne resurse i da ih efikasno koristi.
Mihajlović je istakla da će ovi zakoni omogućiti zelene investicije i zelenu energetiku.
"Želimo da postavimo temelje da energetika bude pokretač privrednog razvoja, da njeno učešće ne bude samo pet odsto BDP-a, nego da dođe i do 10 odsto BDP-a", naglasila je Mihajlović.
Sa ovim zakonima, dodaje ona, Srbija se usklađuje sa evropskim direktivama iz oblasti zaštite životne sredine.
Novi zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji se prvi put donosi, trebalo bi da omogući nove investicije u obnovljive izvore energije i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije.
Kao važna novina zakona je veće uključivanje građana u energetsku tranziciju uvodenjem instituta kupca-proizvođaca, tako da će građani moći da postavljanjem solarnih panela na krovovima proizvode električnu energiju za svoje potrebe, time umanje račun za utrošenu električnu energiju, a viškove da plasiraju u mrežu.
Zakonom se uvodi zabrana izgradnje hidroelektrana bilo kog tipa i snage u zaštićenim područjima.
Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije trebalo bi da omogući ostvarivanje ušteda energije, sigurnost snabdevanja, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene i da doprinese održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa.
Tim zakonom Srbija se usklađuje sa novim direktivama EU u ovoj oblasti.
Novim rešenjima predviđeno je osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje enegetske efikasnosti u sastavu Ministarstvu rudarstva i energetike, koja će građanima olakšati dobijanje subvencija za zamenu prozora, vrata, izolacije fasada i grejnih sistema.
Subvencije Uprave će iznositi 25 odsto, koliko će finansirati i jedinice lokalne samouprave, a predviđeno je učešće građana u iznosu od 50 odsto.
Zakon o energetici omogućiće usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, obezbediti sigurnost isporuke i snabdevanja energijom i energentima i uvođenje novih učesnika na tržištu energije.
Usvajanjem ovog zakona i kupci toplotne energije imaće pravo na status energetski ugroženog kupca i umanjenje računa ukoliko ispune propisane kriterijume, kao što već imaju kupci električne energije i gasa iz te kategorije.
Uvodi se elektronsko poslovanje u postupanju Ministarstva (e-energetika), što će omogućiti jednostavnije procedure i brže izdavanje dozvola i saglasnosti.
Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima trebalo bi da stvore uslove za efikasnije i održivo upravljanje mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije i povećanje investicija u geološka istraživanja i rudarstvo.
Potvrđene mineralne rezerve u Srbiji su oko 200 milijardi dolara i jedan od ciljeva je da se efikasnijim korišćenjem rudnog bogatstva poveća učešće rudarskog sektora u BDP-u sa sadašnjih 1,9 odsto na 4-5 odsto u narednih pet godina.
Kurir.rs/Tanjug