Više od trećine učenika osnovne škole Kristi Ejnvort koja se nalazi u jugoistočnoj australijskoj državi Victorji ima dijagnozu karcinoma ili autoimunih bolesti.
Ejnstvortovoj je dijagnostikovan Hodgkin-ov limfom raka krvi kada je imala 17 godina. Ona je rekla Senatu da istražuje mogući klaster raka na Viktorijinom poluostrvu Belarin.
„Toliko je mladih ljudi umrlo“, rekla je u ona koja kao i mnogi drugi stanovnici krive svoje bolesti zbog hemikalija koje se koriste u programu za prskanje komaraca koja se koristi od sredine 1980-ih.
Rekla je da su lokalne ulice i parkovi redovno fumigovani i opisala je vožnju biciklom do škole i iz nje kroz „smrdljivu, maglovitu maglu“.
„Igrali smo u njemu. Živeli smo u tome “, rekla je.
Lokalni vlasnik surferske radnje, Ros Harison, takođe je dao iskaz, optužujući lokalno veće za „bezobzirnost najvišeg reda“.
Njegovi podaci o slučajevima raka i imunoloških bolesti u lokalnoj zajednici pokazuju da je od sto devedeset šest ljudi koji su se razboleli, osamdeset i šest posto svih slučajeva živelo ili igralo u zonama gde su se uništavali komarci.
Rekao je da se praksa "zamagljivanja" komaraca hemikalijama ujutro i uveče odvijala u parkovima, ulicama, vrtićima, osnovnim školama, karavanskim parkovima i močvarama.
Odbor Senata čuo je da je program prskanja trajao sedam meseci svake godine i obuhvatio je „širok spektar“ hemikalija, od kojih su mnogi kancerogeni koji su sada zabranjeni.
Harison je takođe kritikovao istragu viktorijanskog zdravstvenog odeljenja koja je pokazala da su stope većine karcinoma u toj oblasti u skladu sa ostatkom zajednice.
Rekao je da je odeljenje obuhvatilo područja koja nikada nisu bila deo programa prskanja i da nije uzeo u obzir istorijske slučajeve i turiste koji su letovali na poluostrvu, a kasnije se razboleli.
Svedočio je da je veće prethodno izjavilo da nije koristilo insekticid nazvan „Abate“. Ipak, zahtevi za slobodom informacija otkrili su podatke o komitetu koji je otkupljivao stotine kilograma hemikalije.
Takođe je optužio Grad Velikog Džilonga za uništavanje podataka koji se odnose na programe prskanja.
Savet je u svom podnesku rekao da saoseća sa ljudima koji su se razboleli, ali kaže da ne može da komentariše da li postoji klaster karcinoma.
Niti može da kaže da li je odgovoran njegov program prskanja.
„Grad nije upoznat ni sa jednom naukom ili drugim dokazima koji bi podržali ovu predloženu vezu“, navodi se u podnesku.
Peter Smith iz Saveta rekao je da zamagljivanje nije suštinski deo programa za upravljanje komarcima.
„Gradu nisu dostavljeni nikakvi dokazi (hemikalije) nisu korišćene pravilno“, rekao je.
Rekao je da nije upoznat ni sa jednom evidencijom veća niti sa saznanjima osoblja da je program prouzrokovao zdravstvene probleme.
Kurir.rs/zenger.news