Dejan Stanojević (36), vozač direktora Koridora Srbije Zorana Babića, koji je na naplatnoj rampi "Doljevac" 31. januara 2019. godine usmrtio Staniku Gigorijević (52) iz Debelice kod Knjaževca, osuđen je danas u Osnovnom sudu u Nišu na kaznu zatvora od tri godine i deset meseci, a ne uključuje se vreme provedeno u zatvoru.
Na iznošenju završnih reči navedeno je da je brzina prilikom sudara, odnosno kada je Stanojević naleteo na "Opel Astru", bila 93 kilometara na sat, a na tom putu je dozvoljeno 60 km/h.
- Prihvatam završne reči, ali moram da kažem još jednu rečenicu. Mene kao čoveka je strašno pogodila ta nesreća, pogotovu kad sam čuo za posledice koje sam izazvao. Još jednom želim da iskažem saučešće poriodici i svoje duboko žalčjenje zbog toga što se dogodilo - rekao je Stanojević na suđenju.
Mirijana Aleksić je navela da za smrt svoje sestre koja je s njom bila u kolima ovo minimalna kazna.
Jelena Kocić iz tužilaštva je prethodno zatražila da se Stanojević kazni sa pet godina zatvora i isto toliko zabrane vožnje.
- Optuženi je najmanje 33 kilometara na čas vozio brže nego što je dovoljeno, a moguće je da je ta brzina bila i veća u trnucima pre udara. On je izvršio krivično delo protiv bezbednosti u saobraćaju jer je oštećena Stanika Gligorijević prminula na licu mesta, a izazvane su još dve telesne povrede, od kojih jedna opasna po život. Odbrana nije dokazala da je signalizacija bila u gustoj magli da okrivljeni nije video da bi trebalo da uspori, a što su učinili ostali učesnici u saobraćaju. kao olakšavajuća okolnost mu se uzima to što je do sada neosuđivan, porodičan je čovek i otac dvoje dece - rekla je Kocićeva.
Istom presudom su mu je izrekao meru zabrane upravljanja motornim vozilom od četiri godine.
Osnovno javno tužilaštvo u Nišu prethodno je u završnoj reči zatražilo da sud na pet godina zatvora osudi Stanojevića za saobraćajnu nesreću na naplatnoj rampi kod Doljevca kad je poginula Stanika Gligorijević.
Božo Prelević, advokat porodice žrtve, ocenio je da je sud radio korektno sa onim dokazima koje je imao, ali je zamerio što automobil "Koridora" nije bio na tehničkom pregledu posle udesa, što nije uzet DNK sa volana i što nedostaje dva minuta snimka "gde bi se videlo ko je zaista vozio automobil".
Božo Prelević, rekao je za Stanojevića "da kad' je hteo da bude kaskader, onda mora da plati". On se složio sa svojom klijentkinjom Mirjanom Aleksić, Stanikine sestre koja je zatražila maksimalnu kaznu od osam godina zatvora. Stanojevićeva odbrana koju je izneo advokat Slavoljub Milošević insistirala je da je magla bila gusta tog jutra "što su potvrdili policajci". Navedeno je i da je porodični čovek, neosuđivan i da do sada nije imao ni jedan udes.
- Moj klijent ne beži od posdledica koje su učinjene, ali uslovi puta su bili takvi da mu se daje olakšavajuća okolnost. Treptači koji upozoravaju na naplatnu rampu nisu radili, magla je bila gusta tako da su znakovi bili neuočljivi. uz to bila je i tanka poledica na putu - rekao je Milošević.
Stanojević i direktor Babić su tog jutra išli na jug Srbije i vozač nije video da mu se na putu nalazi naplatna rampa te je u punoj brzini uleteo u srednji kanal za naplatu. Naleteli su na "Opel Astru" u kojoj su bili supružnici Srđan i Mirijana Aleksić koja je sestra poginule Stanike. Nesrećna žena je bila na zadnjem sedištu auta tako da je posle udara "Škode superb" nije bilo spasa. Poginula je na licu mesta.
Sudija Miško Radivojević je rekao na kraju da je sud radio sa dokazima koje je imao i da niko od radnica naplatne rampe nije pružio drugačije dokaze o tome da je za volanom bila neka druga osoba sem Stanojevića. radivojević je takođe rekao da sudu nije poznato zašto je vozač toliko brzo uleteo u kanal naplatne rampe, a da "sporni" snimak od dva minuta nije dostavila firma koja rukovodi kamerama.
- Svi svedoci koji su dali iskaze nisu davali naznaka da je za volanom bio neki drugi sem Stanojevića. To bi u protivnom bila zavera ćutanja. Sud je radio i odlučivao sa svim onim dokazima s kojim je raspolagao - rekao je Radivojević.
Prelević se složio s tim i naveo na kraju "da je i to dobro, a s obzirom na to u kakvoj zemlji živimo".
Završnu reč su imali i zastupnici porodice žrtve i osuđenika.
Na suđenju je prethodno rečeno da je brzina prilikom sudara bila 93 kilometara na sat, a na tom putu je dozvoljeno 60 km/h.
Ovo je prvostepena presuda na koju i tužilaštvo i odbrana imaju pravo da ulože žalbe.
(Kurir.rs/M.S.)