Đurđica Barlović, pevačica Novih fosila, danas bi slavila 71. rođendan. Ovako, ostaje tek sećanje na divnu ženu, vrhunsku pevačicu.
- Sećanja na mamu ne blede. Kad imate 10 godina i kad imate 40 godina, ona su tu. To će za nas uvek biti lepe uspomene na druženja, rođendane, ručkove, letovanja na Pagu... Brat i ja smo bili na Mirogoju i zapalili sveću, kao što i inače radimo. Setimo se, naravno, uvek i mame i tate. Ne samo na njihove rođendane, ali na ove dane posebno - rekao je njen stariji sin Hrvoje pre tri godine.
Te 1992. u avgusta estrada je u šoku je primila vest o njenoj smrti. Vođa Novih fosila, pokojni Rajko Dujmić, rekao je kako su u njegovu stanu u tom trenutku stali svi satovi. Tek kasnije je čuo veest i protumačio je to kao Božji znak. Đuršica je preminula je u 42. godini.
Đurđica i Rajko bili su bliski saradnici i prijatelji. U postavi koja se uspinjala, uz Moku i Marinka Colnaga, bili su i njih dvoje. Imala je izuzetan raspon glasa i prema njoj je Rajko pisao pesme. Bez problema je pevala je sve. Dujmić je govorio da je Đurđica imala retku, takozvanu srebrnastu boju glasa, vezu između soprana i tenora. Na svoj je, poseban, nježan način izgovarala “s” i “š” te je osvojila decu.
Đurđica je i kao devojčica pevušila, sa samo 13 godina stala je na veliku pozornicu festivala "Deca pevaju”. Njen iznatprosječni talenat su uočili i producenti tad popularne zabavne emisije “Obraz uz obraz”, pa se Đurđica 1974. pojavila kod Milene Dravić i Dragana Nikolića. To je bio njen prvi zabilježen nastup na kojemu je pevala “Kad bi bio samo moj”.
U Zagreb se Đurđica preselila kad je završila srednju građevinsku školu. Spremila je kofere i napustila Split. U jednom od kasnijih intervjua rekla je da je tada znala što će je dočekati u Zagrebu, nikada ne bi napustila Split. Dočekala ju je masa obožavatelja, ljudi koji su je voleli i nisu to skrivali, ogromna popularnost...
Đurđica je bila vrlo kreativna. Jednom prilikom je priznala da nije postala pevačica, bila bi arhitekta. Haljine za nastupe uglavnom je osmišljavala i šila sama, služeći se krojevima iz tad popularnog časopisa Burda. Njeni sinovi i danas čuvaju maminu vjenčanicu.
Dok je bila u Novim fosilima, svaki dan su imali jedan ili dva koncerta i Đurđica je to sve teže podnosila. Kad god je mogla, sinove je vodila sa sobom na nastupe, ali su joj putovanja teško su joj padala. Nedostajala joj je porodica i sinovi. Napustila je bend jer je želela da sredi porodični život, da kuva ručkove, da sa decom piše domaće zadatke.
- Bila je prava majka i domaćica. To joj je bio imperativ i na prvome mestu. Nije joj trebao muškarac, nekad je i gume sama mijenjala na autu. Kuća je uvek bila čista - rekao nam je svojedobno Đurđičin sin Hrvoje, koji i danas pamti njene škampe.
Porodica joj je bila važnija od Fosila, karijere, zarade. Dujmić je govorio kako je bila rođena za majku, suprugu, a opet isticao je njene pevačke kvalitete.
Spremila je 1992. godine peti samostalni album kada je otišla s decom na letovanje na Pag. A onda se dogodilo najgore. Infarkt, toliko jak da je svaka borba za njezin život bila uzaludna. Preminula je u zadarskoj bolnici 26. avgusta. Iza nje su ostali sinovi koji su tad imali Hrvoje 11, a Borna samo četiri godine. Osim visokog pritiska nikada nije imala ozbiljnije zdravstvene probleme. Ispratili su je porodica, prijatelji i mnoštvo obožavatelja.
kurir.rs/24sata.hr
Bonus video: