U Gradskoj kući u Novom Sadu u pisustvu potpredsednice Vlade Republike Srbije i ministarke za kulturu i informisanje Maje Gojković, ministra građevine saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića i Miloša Vučevića, prezentovano jedno od mogućih rešenja za Ranžirnu stanicu u Novom Sadu. Reč je o vrednoj industrijskoj baštini Grada, Pokrajine i Srbije za koju je projekat uradio Studio Gustava Ajfela pre tačno 110 godina.
Idejno rešenje prezentovao je Kreativni konzorcijum koji čine: Fondacija za zaštitu kulturne i industrijske baštine iz Novog Sada, Coworking i IT korporativni akcelarator „ICT Hub“ iz Beograda i Arhitektonski studio "Zabriskie".
U 2021. koju je EU proglasila Evropskom godinom železnice, Srbiju očekuje završetak najvažanijeg infrastrukturnog projekta, nove pruge Beograd – Novi Sad pa je ovo pravi momenat da se pokrene pitanje budućnosti depoa parnih lokomotiva na Bulevaru Evrope kao budućeg mogućeg novog community centra i pešačke zone Novog Sada. Ideju o revitalizaciji i očuvanju Ranžirne stanice u Novom Sadu podržala je i organizacija Europa Nostra.
Potpredsednica Vlade i ministarka Maja Gojković nakon prezentacije je izjavila -Prezentacija i plan revitalizacije, rekonstrukcije i oživljavanja Ranžirne stanice koje smo danas videli dobra je ideja da se ovaj značajan, a još uvek neiskorišćeni prostor pretvori u mesto za kulturne i druge sadržaje za građane Novog Sada, budući da je reč o izuzetno vrednom insdustrijskom nasleđu. Prostor Ranžirne stanice, koji predstavlja važan i jedinstven spomenik industrijskog razvoja i vredno svedočanstvo, može po uzoru na slične lokacije u Evropi, obogatiti turističku i kulturnu ponudu Novog Sada. Zato je važno da radimo na njenom očuvanju, jer je Novom Sadu potrebno mesto za multifunkcionalni kulturni centar, muzejske i galerijske postavke, kao i za manifestacije na otvorenom za programe iz svih segmenata umetnosti.
Ministar Tomislav Momirović je rekao - Sada, kada naše Železnice ulaze u novo poglavlje, sa najbržim prugama i najmodernijim vozovima u regionu i šire, moramo da se osvrnemo unazad i sačuvamo i važne delove njene istorije. Novosadska ranžirna stanica jeste nezaobilazan i vredan deo našeg industrijskog nasleđa, ali vreme je da nađe svoju namenu u modernom dobu i da ostane kao trajan spomenik i podsećanje.
Domaćin sastanka, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je istakao da je Grad, dok su drugi sumnjičavo gledali sa strane, dokazao da može da oživi zaboravljene, neiskorišćene prostore i da ih učini korisnim za čitavu zajednicu.
- Primer za to su Svilara i Kineska četvrt, pravi kreativni centri koji su vratili sjaj objektima koji predstavljaju naše važno nasleđe. Kao Evropska prestonica kulture dobili smo priliku da rešimo pitanja koja niko do sada nije rešio i da naš grad učinimo još boljim mestom za život u kojem mladi žele da ostanu, jer im je pružena mogućnost da se razvijaju i da stvaraju. Da Novi Sad bude moderan evropski grad koji čuva svoja identitetska obeležja po kojima je jedinstven, e to je naš cilj – zaključio je Vučević.