PREPUŠTANJE TOKU ILI SARADNJA S PRIRODOM: Srbiji neophodan novi ekološki patriotizam

ABC/ Mihajlo Becej

Naša privreda bila je ruinirana i zaostala zbog sankcija devedesetih i NATO bombardovanja, te nam je zato sada potreban novi ekološki patriotizam, poručio je Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, na drugom panelu jučerašnje konferencije Re-set.

On je istakao da je važno to što je država počela da šalje jasne poruke da je zelena tranzicija strateški put Srbije.

- Priroda nam je poslednjih godina isporučila fakturu od sedam milijardi dolara zbog katastrofa - naglasio je Mitrović i istakao važnost pravilnog upravljanja i upotrebe prirodnog kapitala jer na rast BDP imamo i raubovanje resursa.

- Moramo da shvatimo da imamo ograničenu upotrebu prirodnih resursa. Procene su, recimo, da ćemo do kraja godine imati tri miliona tona struganog asfalta zbog izgradnje i obnove auto-puteva. Zašto ne vratimo taj kamen u asfalt, nego koristimo resurse Morave i drugih reka? Resursi su kapital za budućnost Srbije - upozorio je on.

Iskoristiti otpad

Mitrović je naveo da su srpskoj industriji potrebne ogromne količine otpadnog materijala, poput stakla i tekstila.

- Zelenu tranziciju moraju finansirati država i privatni fondovi. Treba olakšati pristup zelenom novcu. Moramo dokapitalizovati javno-komunalni sektor ulaskom privatnog sektora. Dopada mi se i ideja digitalne inspekcije - rekao je Mitrović.

CEO Western Balkans Consulting Globala Dušan Vasiljević je na početku izlaganja rekao da postojeći sistem neoliberalne ekonomije ima mnogo manjkavosti i da to rezultira sve većim ekonomskim krizama.

- Ništa nema večiti rast jer je rast uslovljen resursima i zasićenjima. Za nekih 50 godina sigurno će doći do novog resetovanja. Rane ljudske zajednice nisu imale problem s otpadom jer se sve koristilo, a mi se sada tehnološki vraćamo na neke stare sisteme vrednosti koji uređuju društvene odnose i ekonomiju - rekao je Vasiljević.

Ekološki pasoš

On je naglasio da bez digitalizacije nećemo postići nivo optimizacije potreban za izgradnju cirkularne ekonomije.

- Tokom pandemije bili smo svedoci prekida lanca snabdevanja i cela svetska privreda je počela da kleca jer nije bilo rezervne varijante. Onda je počelo resetovanje lokalnih privreda u smislu skraćenja lanaca snabdevanja i sada se formiraju lokalni ekonomski krugovi koji će probati da obezbede lokalnu bezbednost. Tu je i šansa Srbije da budemo deo nekog lokalnog lanca snabdevanja - rekao je Vasiljević i podsetio na ideju uvođenja digitalnog pasoša za proizvode koji bi sadržao, između ostalog, i ekološke podatke o proizvođaču i procesu proizvodnje.

On je rekao da evropski zeleni dogovor može biti vodilja za Srbiju.

- Otpad je naše najveće bogatstvo i najveći izvor obnovljive energije. Ðubreta imamo više nego što ga koristimo - rekao je za kraj Vasiljević i dodao da je stabilan sistem finansiranja, uz zakonski okvir, ključan za ceo proces.

Zelena transverzala

Građani moraju biti saveznici

l Mitrović je naglasio da je važno da svako od državnih organa odradi svoj deo posla.

- Važno je da imamo dubinske promene. Moramo imati kreiranu zelenu transverzalu. Javnost mora biti uključena. Građani su ti koji svojom potrošnjom i držanjem mogu biti saveznici. Važna je i uloga medija i socijalnih mreža. Novi patriotizam moramo da gradimo na odnosu prema budućnosti - zaključio je Mitrović.