Prodaja malteških pasoša multimilionerima koji imaju minimalne veze s državom jedna je od ključnih afera u evropskim medijima ovih dana
Prodaja malteških pasoša multimilionerima koji imaju minimalne veze s državom jedna je od ključnih afera u evropskim medijima ovih dana, a zanimljivo je da je vlasnik jednog ovakvog pasoša i Dragan Šolak, suvlasnik Junajted grupe.
Tajna istraga koju je sproveo ugledni britanski list Gardijan pokazala je da se, uprkos tome što je Evropska komisija pokrenula postupak, prodaja ovih takozvanih zlatnih pasoša neometano obavlja. Kako se navodi, pasoši Malte najpopularniji su kod bogatih Rusa, Kineza i Saudijaca, a u ovom društvu nalazi se i Dragan Šolak.
Naime, početkom 2018. godine portal Malta tudej objavio je da je Dragan Šolak, između ostalog suvlasnik i kablovskog operatera SBB, kupio državljanstvo te zemlje da bi izbegao plaćanje poreza u Srbiji. Prema tadašnjem pisanju portala, Šolak se kao najnoviji građanin pojavio u dokumentima projekta „Malteški papiri” kao još jedan milioner koji izbegava plaćanje poreza, a navodno je za pasoš platio 650.000 evra.
Činjenica da neko generalno uzima pasoš druge države pokazuje da on najverovatnije pokušava da sakrije dobar deo novca koji poseduje, smatra ekonomista Mlađen Kovačević.
- Priličan broj ljudi koji imaju mnogo para gleda da ih drži na više lokacija radi bezbednosti, što je samo jedan od razloga za uzimanje državljanstva. Takođe, na Malti su veoma mali porezi, pa čak i stranci, kada drže tamo novac, nemaju neke velike obaveze. Vrlo su im privlačni uslovi, pogotovo imajući u vidu da i ne mora da se zna ko drži novac u banci. Zato tu pogodnost i koriste oni koji su došli do novca na sumnjiv način, pa bi da ga tajno iznesu iz zemlje, kao što je bio slučaj i sa Panamom, dok se nije razotkrilo - rekao je Kovačević za Kurir.
I predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović smatra da je poreski tretman na Malti najverovatniji razlog za kupovinu državljanstva te zemlje.
- Poreski tretman je, verujem, osnovni razlog za uzimanje državljanstva te zemlje, kao i mogućnost da se dobiju određene olakšice u poslovanju - smatra on.
Istraživanje Gardijana pokazalo je da se pasoši Malte tek tako prodaju gotovo svima koji su spremni da plate milionsku nadoknadu. Tako bogati aplikanti potpisuju ugovore vredne milion evra, a zauzvrat dobijaju malteške pasoše posle kvalifikacionog perioda od 12 meseci. Bogataši, pre svega Rusi, Kinezi i Saudijci, rentiraju apartmane kako bi dokazali da imaju boravište na Malti, a onda napuštaju objekte. Očekuje se, naime, da u zemlji provedu samo tri nedelje jer je, prema oceni posredničkih kompanija, to dovoljno za maltešku vladu da demonstrira da aplikant ima „dobre veze” s Maltom kako bi dobio pasoš.
Inače, Komisija EU se više puta sukobila s Maltom zbog pitanja „zlatnih pasoša”, a kako je rekla predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, „evropske vrednosti se ne prodaju”. Kako je rekla, brine je to što su takve šeme privlačne za rizične pojedince koji traže ulazak u EU ili bi ih neki mogli iskoristiti za utaju poreza ili pranje novca.
Kurir.rs/ Ekipa Kurira Foto: Printscreen