Na veliki prvoslavni praznik Cveti 1815. godine Miloš Obrenović podigao je Drugi srpski ustanak i poveo narod protiv Turaka. Ustanička vojska tada se skupila u gustoj hrastovoj šumi u kojoj se po lepoti i masivnosti izdvajao Takovski grm. Taj hrast bio je sveto drvo "zapis" gde su se ljudi okupljali i molili Bogu i upravo pod njegovom krošnjom počelo je stvaranje moderne srpske države.
Srbi su od davnina verovali u moć drveća, pa tako i Takovski grm osim istorijskog ima i veliki simbolički značaj, jer se naglašava mistična neraskidiva veza između njegovog postojanja i dinastije Obrenović. Veruje se da je predskazao sve loše što se dešavalo članovima ove vladarske porodice.
- Na hrast se nije obraćala posebna pažnja dok knez Mihailo prilikom posete Takovu nije primetio da drvo propada i u blizini odredio naslednika čuvenog Takovskog grma. Početkom 1860. godine otpalo je pet velikih grana hrasta i meštani su verovali da je to loš znak za dinastiju, nedugo potom umro je Miloš Obrenović. Osam godina kasnije potpuno iznenada došlo je do sušenja još jedne velike grane, a posle kratkog vremena knez Mihailo Obrenović ubijen je u atentatu - izjavio je Aleksandar Marušić direktor Muzeja rudničko - takovskog kraja.
"Vesti sa nebesa" nisu zatajile ni nekoliko decenija kasnije. U nezapamćenoj oluji koja je pogodila gornjomilanovački kraj, vetar je iz korena izvalio stari Takovski grm. Godinu dana kasnije, maja 1903. godine u Beogradu su ubijeni kraljica Draga i kralj Aleksandar Obrenović u atentatu.
- Meštani su tada verovali da će se nešto loše deseti Obrenovićima i to se obistinilo. Bio je to kraj dinastije koja je vladala 72 godine. Kralj Aleksandar nije imao naslednika i njihova loza je prekinuta. Neko od tadašnjih žitelja dosetio se da sačuva delove tog hrasta, pa danas imamo tri dela Takovskog grma od kojih se jedan nalazi u Takovu, drugi na Šumarskom fakultetu u Beogradu,a treći se čuva u crkvi Svete Trojice u Gornjem Milanovcu - naglašava Marušić.
Nakon decenija u kom su "naslednici" čuvenog drveta rasli normalno Takovski grm počeo je iznenada ponovo da se suši 1991. godine, a poslednji put je olistao 1992. godine što je verujući narod protumačio kao najavu nemilih događaja. Da su ova verovanja ipak imala osnovu pokazalo se ubrzo, kad je počeo rat u Bosni.
Ali, sudbina starog hrasta osim za Obrenoviće vezana je i za još jednu porodicu koja se nalazila na čelu države, a radi se o Miloševićima. U ime tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića 1994. godine posađen je hrast koji se takođe osušio, što je povezano sa NATO bombardovanjem, Miloševićevim padom sa vlasti, a zatim i hapšenjem.
(Kurir.rs/RINA)