Prošlonedeljni četvorodnevni Kongres Kubanske komunističke partije označio je kraj vladavine braće Fidela i Raula Kastra, koji su predvodili revoluciju 1959, kada je s vlasti zbačen general Fulgensio Batista.
Na 8. kongresu pod sloganom „Jedinstvo i kontinuitet“, Raul Kastro je u 89. godini podneo ostavku na mesto prvog sekretara Kubanske komunističke partije. Na ovoj funkciji, inače najvažnijoj i najmoćnijoj poziciji u zemlji, nasledio ga je, kako se i očekivalo, njegov verni prijatelj, aktuelni kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel.
Ovo je istorijski trenutak jer označava početak nove etape u političkom i ekonomskom razvoju Kube.
- Dijaz-Kanel nije plod improvizacije, već promišljenog odabira mladog revolucionara, koji ima sve što je potrebno za napredovanje na više položaje - rekao je Raul Kastro u uvodnom obraćanju na partijskom kongresu. Odlazak Kastra sa političke scene nipošto ne znači da će najsiromašnija i najizolovanija zemlja Južne Amerike naglo promeniti svoju unutrašnju i spoljnu politiku.
- S drugom Raulom ćemo se konsultovati o najvažnijim strateškim odlukama za sudbinu naše nacije. Uvek će biti prisutan - saopštio je Dijaz-Kanel u svom prvom govoru na mestu šefa stranke.
Otkako je postao predsednik Kube 2018, nasledivši i na toj funkciji Raula Kastra, Dijaz-Kanel je nastavio kontinuitet njegove politike. Najveći izazovi za novog kubanskog vođu biće brojni ekonomski problemi, upravljanje partijom i veliki međugeneracijski jaz koji je prisutan na Kubi - jaz između starijih, koji su odani tekovinama revolucije, i mlađih Kubanaca, koji se tih godina ne sećaju i žele da drže korak sa savremenim svetom.
Kuba se suočava sa stravičnom ekonomskom krizom koja je rezultat strukturnih nedostataka još uvek dominantnog planskog modela, američkog embarga i razarajućih efekata pandemije kovid 19, koja je napravila pustoš kubanskoj ekonomiji. BDP je prošle godine opao za 11%, što je rezultiralo nestašicom osnovnih životnih namirnica.
Glavna prepreka dubljim ekonomskim i političkim reformama na Kubi i dalje ostaje neprijateljstvo politike „promene režima“ koju su SAD sprovodile više od 60 godina. Kuba će zadržati tradicionalno dobre odnose s Rusijom i Kinom, ali i pokušati da relaksira odnose s Amerikom i novom Bajdenovom administracijom.
Ovu zemlju čeka pronalaženje novog puta, jer ona ne može dugoročno opstati u ovakvoj prevaziđenoj društveno-političkoj formi. Pojedini stručnjaci smatraju da bi za Kubu najbolje rešenje bila primena „kineskog modela“ - koji bi joj omogućio ekonomsku liberalizaciju uz očuvanje jednopartijskog sistema vlasti s određenim stepenom unutarpartijskog pluralizma.