NATO bombradovanje Srbije trajalo je 78 dana, a agresor je iz dana u dan gađao sve jače i jače.
Tako je 34. dana agresije, iz više pokušaja, srušen Žeželjev most u Novom Sadu. Most je inače gađan 12 puta. On je prethodno već oštećen tokom tri napada koji su usledili prethodnih dana, pred taj 26. april 1999. godine.
Veoma snažne detonacije odjeknule su i potresle Novi Sad u gluvo doba noći tog 26. aprila, tog ratnog proleća 1999. godine kada ni dan nije prošao, a da neki deo Srbije nije gađan.
Most je, kao su tada mediji pisali, zbog silnih napada prozivan mučenikom, ali istovremeno i mostom-herojem. Danima je, kao smo već pomenuli, ranjavan, ali tog dana nije izdržao, i u 1.20 se sunovratio u reku.
Time je Novi Sad ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu.
Novosađani su mnogo tugovali za Žeželjevim mostom. Istog jutra su se skupili na obali, i u neverici gledali ono što je od njega ostalo. Ostavljali su cveće, palili sveće. Neki su i plakali.
Novi Sad danas ipak ima svoj Žeželjev most.
Devetnaest godina od rušenja, u svoj svojoj blistavoj lepoti, belim grandioznim lukovima, Žeželjev most od 1. septembra 2018. godine ponovo grli sremsku i bačku obalu, kada je u prisustvu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i Johanesa Hana, evropskog komesara, svečano pušten za drumski i biciklistički saobraćaj kao i za pešake.
Inače, monumentalni most, životno delo arhitekte Branka Žeželja, po kojem je dobio ime. U saobraćaj je pušten oktobra 1961. Srušio ga je agresor te 1999. godine, a bio je simbol tog grada.
Takođe, na današnji dan Kuršumlija je opet gađana, pa se broj poginulih civila popeo na 17. Stradala je metalna industrija „Metalac“ i drugi pogoni, a oko 2.000 radnika ostalo je bez posla.
Kurir.rs / S. T.