KORONA U NEMAČKOJ: Izgubljeno više od milion radnih mesta, najteže ugostiteljima i hotelijerima
Pandemija korone je prošle godine ostavila traga i na tržištu rada: više od milion zaposlenih ostalo je bez posla - uprkos milijardama za takozvani skraćeni rad. To proizlazi iz odgovora Savezne vlade na zahtev Levice.
Po podacima Savezne agencije za zapošljavanje na kojima se zasnima odgovor Savezne vlade, većina pogođenih su ljudi koji su imali takozvani mini-posao. Oko 526.000 tako zaposlenih je ostalo bez posla, plus 477.000 ostalih zaposlenih koji podležu zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje.
Za ovu statistiku, upoređeni su podaci o tržištu rada od marta do septembra 2020. sa podacima za isti preiod iz prethodne, 2019. godine. Za poslednja tri meseca 2020. godine, Zavod za zapošljavanje pozvao se na procene.
Naročito su pogođeni ugostiteljstvo i hotelijerstvo
Gubitak posla bio je najočitiji u ugostiteljstvu i među zaposlenima u hotelima. Ovde je posao izgubilo oko 398.000 zaposlnih uključujući i one sa mini-poslom.
Korona je koštala i oko 128.000 radnih mesta u prerađivačkoj industriji - pre svega u metalnoj i elektro industriji. Međutim, Savezna vlada je istakla da je ova industriju zahvaćena strukturnim promenama i to pre izbijanja pandemije.
Oko 78.000 radnih mesta izgubljeno u oblasti umetnosti, zabave i rekreacije.
Dotirano više od 22 milijarde evra
Savezna vlada pokušala je da ograniči ekonomsku štetu i smanji gubitak radnih mesta, pre svega kroz finansiranje takozvano skraćeno radno vreme. Savezna agencija za zapošljavanje je saopštila da je u prvoj godini pandemije u tu svrhu isplatila 22,1 milijardu evra.
Poređenja radi: u prethodnoj 2019. godini to je bilo 157 miliona evra, a tokom ekonomske i finansijske krize 2008. i 2012. godine, ukupno 8,5 milijardi evra.
Na vrhuncu korona-krize oko šest miliona zaposlenih je bilo na skraćenom radnom vremenu.
U međuvremenu se taj broj znatno smanjio: prema proračunima instituta za ekonomska istraživanja ifo, prošlog meseca 2,7 miliona ljudi je bilo na tom skraćenom režimu, što je oko 8,0 odsto zaposlenih koji podležu zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje. U februaru je stopa iznosila 8,7 odsto.
Još uvek posebno pogođeno ugostiteljstvo: u martu je udeo zaposlenih iz ove branše na skraćnom radu bio 50,8 odsto.
Kurir.rs/DW