Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je danas da zaštitom životne sredine treba da se bavimo na najodgovorniji način.
Bez manipulacija i da dogovorimo se šta u vezi sa tim, kao društvo, želimo u budućnosti, poručila je Brnabić.
U dijalogu sa članovima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji na temu održivi razvoj sa fokusom na pitanja zaštite životne sredine i pitanja energetike, Brnabić je rekla da kao zemlja treba da se dogovorimo koji je naš "energetski miks" i da u tome ne vidi konstruktivan predlog, već samo početno protivljenje vetroparkovima, solarima, malim hidrolektranama i termoelektrane.
"Osim ako želimo da živimo bez električne energije, ne vidim konstruktivan predlog", rekla je Brnabić i navela da na kraju današnjeg sastanka kao rezultat očekuje konkretne zaključke i to na kojim se konkretnim stvarima zajednički nastavlja rad i na koji način.
Ona je istakla da je zaštita životne sredine kompleksno pitanje i finansijski izuzetno skupo, ali da ništa nije skuplje i važnije od ljudskih života.
Bez obzira kolika su velika ulaganja potrebna u oblasti zaštite životne sredine, kaže Brnabić, Vlada je ne samo spremna da to uradi, nego je i odredila zelenu agendu i zelenu tranziciju u oblasti zaštite životne sredine i energetike kao jedan od njena tri ključna prioriteta.
Navela je da je završena pregovaračka pozicija za poglavlje 27 koje će biti otvoreno kroz klaster i da se o tome razgovara sa partnerima iz EU.
Navela je da je jasno da je poglavlje 27 poglavlje koje je najskuplje za implementaciju i za koje će biti potrebno najviše ulaganja da bismo dostigli standarde EU.
"To je poglavlje u koje ćemo još dugo, nadam se nakon što postanemo punopravni član EU i dalje usaglašavati naše standarde, kao što to rade trenutno neke od zemalja članica EU", kaže Brnabić.
Naglasila je da se pitanjem zaštite živiotne sredine bave vlade od 2014. i tvrdi da se od tada mnogo toga promenilo.
"Pre 2014. nismo imali izgradnju čak nijednog jedinog filtera na našim termoelektranama. Vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića je 2014. počela da investira u postrojenje za odsumporavanje na termolektranama", rekla je Branbić.
Tako je, navodi, od 2014. do danas država uložila oko 600 miliona evra samo u izgradnje postrojenja za odsumporavanje, a da u poslednje tri godine nikada nije bilo više energetskih objekata koji prozvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, pre svega vetroelektrane, nešto malo malih hidroelektrana i jako malo solara.
"Uložili smo 600 miliona u postrojenja za odsumporavanje u našim termoelektranama. To deluje mnogo, ali to je ništa u odnosu na to koliko mi treba da uložimo kako bi obezbedili i usaglašsenost sa zahtevima iz direktiva EU u oblasti upravljanje vodama. Procena je da tu treba da uložimo gotovo šest milijardi evra, ali smo krenili", rekla je Brnabić.
Navela je da do kraja godine počinje izgradnja postrojenja za prečišćavanje voda u 27 jedinica lokalne samouprave, a da je u prvih šest meseci aktuelne vlade obezbeđana sredstva za rešaanje pitanja deponija.
Podsetila je i da je na predlog vlade u martu ove godine usvojen Zakon o klimatskim promenama za koji kaže da je prvi sistemski zakon za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, da je završena javna rasprava o izmenama Zakona o zaštiti prirode, a da su usvojeni važni zakoni iz oblasti eneregtike, među kojima je Zakon o obnovljivim izvorima energije.
"Imamo problem upravljanja otpadom, imali smo dijametralno suprotne zahteve, da dozvolimo spaljivanje otpada uz stroge kontrole kao u EU i istovremeno zahtev na ustanku da nikako ne dozvoljavamo spaljivanje optada", rekla je Brnabić.
Navela je i da imamo mnogo lažnih vesti i kotroverzi u vezi sa tim da vlada štiti investitore što, naglašava, nikada nije bio slučaj od 2014. godine i poručila da je zaštita životne sredine važna tema kojom ne treba manuipulisati, posebno ne politički.
(Kurir.rs/Tanjug)