Poverenje građana u Evropsku uniju je poraslo tokom pandemije koronavirusa i dostiglo najviši nivo u proteklih više od deset godina, pokazuje najnovije istraživanje Evropske komisije Eurobarometar.
Istraživanje ukazuje i na veću zabrinutost za trenutno stanje nacionalnih ekonomija – 69 odsto Evropljana smatra da je situacija „loša“, a 61 odsto strahuje da se ekonomija njihove zemlje neće oporaviti od posledica pandemije pre 2023.
Gotovo polovina Evropljana (49 odsto) ima poverenja u EU, pokazuju rezultati istraživanja „Zima 2020-2021 – Standardni Eurobarometar“ (EB 94), sprovedenom u februaru i martu 2021. u 27 članica EU i još 12 zemalja i teritorija, uključujući države Zapadnog Balkana.
U 20 zemalja članica većina ispitanika je reklo da veruje EU, a poverenje je najveće u Portugalu (78 odsto) i Irskoj (74 odsto).
Nivo poverenja je za šest procentnih poena veći nego prošlog leta i najviši od proleća 2008. godine.
Imidž EU je takođe popravljen – 46 odsto Evropljana pozitivno gleda na Uniju, što je za šest procentnih poena više nego 2020. i najviše od jeseni 2009.
Manje ljudi ima neutralnu sliku o EU (38 odsto), a 15 odsto negativno gleda na EU, odnosno četiri odsto manje nego prošlog leta.
Pozitivnu sliku o EU ima većina stanovnika u 25 članica.
S druge strane, poverenje u nacionalne vlade (36 odsto) i nacionalne parlamente (35 odsto) je opalo, ali je na višem nivou nego što je bilo na jesen 2019.
Gotovo četiri od deset građana EU smatra da je zdravlje najvažnije pitanje sa kojim se EU trenutno suočava. Tako misli 38 odsto ispitanika, za 16 procentnih poena više nego prošlog leta.
Na drugom mestu je ekonomska situacija, zatim javne finansije, životna sredina i klimatske promene.
Imigracija, koja najviše brine 18 odsto građana, prvi put od jeseni 2014. nije među tri najveće bojazni Evropljana.
Samo 29 odsto stanovnika EU misli da je stanje u ekonomiji njihove zemlje „dobro“, što je za 18 procentnih poena manje nego u jesen 2019. i najmanje od proleća 2013. Situacija je „loša“ za 69 odsto ispitanika.
Pozitivna percepcija ekonomske situacije varira od zemlje do zemlje, od 86 odsto u Luksemburgu do sedam odsto u Italiji.
Kada je u pitanju pandemija, dosadašnjim merama svojih vlada u borbi protiv pandemije zadovoljno je 43 odsto Evropljana, 19 odsto manje nego prošlog leta, a 56 odsto, odnosno 19 odsto više je nezadovoljno.
Merama koje je EU preduzela zadovoljno je 43 odsto, a nezadovoljno 49 odsto ispitanika.
Ipak, 59 odsto građana veruje da će EU doneti prave odluke u odgovoru na pandemiju u budućnosti.
Ekonomski oporavak od pandemije 61 odsto Evropljana očekuje 2023. ili kasnije. Manje od četvrtine očekuje da će se to desiti 2022. a samo pet odsto veruje da će se ekonomija oporaviti ove godine. Manje od jednog od deset ispitanika strahuje da se ekonomija u njihovoj zemlji nikada neće oporaviti od posledica pandemije.
U odnosu na prethodno istraživanje, veći broj ispitanika (40 odsto) je rekao da se teško izborilo sa merama za sprečavanje širenja epidemije, posebno zatvaranja, dok je manje njih (29 odsto) reklo da im je bilo lako.
Vakcinu protiv kovida-19 je primilo ili bi želelo da primi što pre 45 odsto Evropljana, a 20 odsto njih bi se vakcinisalo u nekom trenutku ove godine. Petina ispitanika bi to radije učinila kasnije, a samo 12 odsto je reklo da se nikad neće vakcinisati.
Za vakcinaciju je najviše stanovnika Irske (74 odsto), Danske (73 odsto) i Švedske (71 odsto), dok manje od petine stanovnika Bugarske (19 odsto) i Kipra (16 odsto) namerava da primi vakcinu u skorije vreme.
Kurir.rs/Tanjug