Potraga za grobnicom Džingis-kana inspirisala je inovativni projekat koji će pomoći da se zaštite polarni medvedi.
Džingis-kanu se ostvarila poslednja želja: uprkos pokušajima arheologa i naučnika da pronađu poslednje počivalište mongolskog vladara, mesto na kojem je sahranjen ostaje tajna 800 godina nakon njegove smrti. Međutim, potraga za njegovom grobnicom mogla bi da pomogne u zaštiti polarnih medveda.
"Slučajno sam uključio radio jedne noći i čuo sam stručnjaka kako govori o upotrebi radara sa sintetičkim otvorom (synthetic aperture radar - SAR) u potrazi za Džingis-kanovom grobnicom. Koristili su SAR za prodiranje u slojeve šumskih krošnji u gornjoj Mongoliji, tražeći ostatke grobnice", ispričao je Tom Smit, vanredni profesor nauka o biljkama i divljini na Univerzitetu u Juti.
Razgovarajući sa inženjerima, Smit je saznao da vojska koristi SAR za otkrivanje neprijateljskih kampova, tenkova i vozila skrivenih ispod kamuflaže i da se proučava kao potencijalno sredstvo za pronalaženje preživelih od lavina. On je, s druge strane, zajedno sa timom iz "Polar Bears International" (PBI) tražio tehnologiju za otkrivanje jazbina polarnih medveda.
Uspešni pilot testovi koji su uključivali pronalaženje simuliranih jazbina belih medveda pomoću SAR-a odvijali su se na Aljasci 2014. i 2015. Projekat je "vaskrsnuo" sa probama u martu 2021. godine na snežnoj planinskoj visoravni u nacionalnoj šumi Manti-La Sal u državi Juta. U nedostatku polarnih medveda u Juti, studenti su se uvlačili u jazbine pod snegom koje su iskopali da bi se ponašali kao mete, a takođe su polagali i medvede napravljene od kartona.
Izgradnja brloga je kritičan period za bele medvede. Mesecima, ranjivi mladunci oslanjaju se na majčino mleko i sigurnost jazbine da bi opstali. Beli medvedi se sve više povlače sa obale zbog povlačenja morskog leda, a područja u kojima su jazbine sve se više preklapaju sa aktivnošću nafte i gasa. Sve to može naterati uplašene majke da napuste svoje brloge. Šanse za preživljavanje slabih i nerazvijenih mladunaca koji su prevremeno izašli na sneg i led, drastično su na taj način smanjene.
Kako radi SAR?
SAR otkriva predmete slanjem impulsa radio talasa. Senzori "skupljaju" odjek kako bi mapirali područje. Cilj je pronaći pravu frekvenciju koja može prodreti u sneg, ali i detektovati medveda.
Trenutna tehnologija za otkrivanje brloga, "forvard luking infrared" (forward-looking infrared - FLIR), koja otkriva toplotu, efikasna je manje od 50%.
SAR daje širi pregled, a radarski podaci pružaju određene lokacije, a ne samo sliku. Radi i u lošim vremenskim uslovima, dok vetar, sneg, led i magla mogu FLIR učiniti beskorisnim.
"Proveli bismo dane na tundri na 40 stepeni ispod nule, gledajući mesto gde je FLIR rekao da postoji jazbina, a tamo ne bi bilo ničega“, kaže Smit i dodaje da im je i iz ličnih razloga bila potrebna bolja tehnologija.
Vrsta pred istrebljenjem
Topljenje arktičkog morskog leda moglo bi dovesti do nedostatka hrane i smanjenja reproduktivne sposobnosti polarnih medveda već u narednih 20 godina, upozoravaju naučnici.
Naučnici su prvi put izneli predviđanje, gde, kada i kako će verovatno nestati polarni medvedi, upozorivši da će, ukoliko emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte ostane na sadašnjem nivou, svi osim nekoliko primeraka na Arktiku, verovatno nestati do 2100. godine.
Vrlo je verovatno da će već u narednih 20 godina mnogi polarni medvedi početi reproduktivno da padaju, što će dovesti do njihovog nestanka na pojedinim lokacijama, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Nature Climate Change.
Kurir.rs/The Guardian